Finska i dalje najsrećnija zemlja sveta pokazuje izveštaj UN

Finska i dalje najsrećnija zemlja sveta pokazuje izveštaj UN

Šeste uzastopne godine Finska je proglašena za „najsrećniju zemlju sveta“ po godišnjem „indeksu sreće“ koji objavljuju UN.

„Svetski izveštaj o sreći“ koji rangira više od 150 zemalja, od 2012. na Međunarodni dan sreće, 20. mart, objavljuje „Mreža rešenja Ujedinjenih nacija za održiv razvoj“.

„Izveštaj o sreći“ zasniva se na proceni građana i na ekonomskim i socijalnim podacima. U izveštaju se uzima u obzir šest ključnih faktora: socijalna podrška, prihodi, zdravlje, sloboda, velikodušnost i nepostojanje korupcije. Daje se ocena za zadovoljstvo na osnovu proseka podataka u trogodišnjem periodu, prenosi Frans pres.

Srbija je na 45. mestu po „indeksu sreće“. Od zemalja u susedstvu ispred Srbije su Slovenija na 22. mestu, Rumunija na 24, Slovačka na 29. dok je Kosovo koje se rangira odvojeno, na 34. mestu. Iza Srbije su Hrvatska na 48. mestu Mađarska na 51, Crna Gora na 67,  BiH na 71. mestu, Bugarska na 77, Albanija na 83, Severna Makedonija na 87.

Ove godine je Severna Evropa ponovo dominirala u prvim mestima sa Danskom na drugom mestu posle Finske, a sledi Island. Na četvrtom mestu je Izrael što je porast od pet mesta u odnosu na izveštaj prošle godine.

Iako se iste zemlje u velikoj meri pojavljuju na vrhu liste iz godine u godinu, autori izveštaja su identifikovali Baltičke zemlje kao brzo napredujuće ka nivou Zapadne Evrope.

Jedina nova zemlja među prvih 20 najsrećnijih Litvanija, prešla je na 20. mesto i potisnula Francusku na 21. mesto, dok je Estonija prešla sa 66. mesta 2017. na 31. mesto 2023. godine.

Uprkos ukrajinskoj krizi i kovidu, razni oblici svakodnevnog dobročinstva, kao što je pomoć nepoznatoj osobi, poklon dobrotvornoj organizaciji ili drugi oblik pomoći su iznad prepandemijskkog nivoa u svetu, druge uzastopne godine, rekla je profesorka Lara Aknin, jedna od autorki izveštaja.

U Ukrajini, uprkos velikoj patnji i šteti tokom ruske invazije, postoji „mnogo jači osećaj zajedničke svrhe, ljubaznosti i poverenja u ukrajinsko rukovodstvo“ nego posle ruske aneksije Krima 2014. godine, rekao je u saopštenju profesor Jan-Emanuel De Neve, jedan od autora izveštaja.

Godine 2022. „ljubaznost je naglo porasla u Ukrajini, a opala u Rusiji“, rekao je on.