Prema proceduri, u sedištu NATO-a u Briselu ministar spoljnih poslova Finske uručiće zvanične pristupne dokumente državnom sekretaru SAD Entoniju Blinkenu. Održaće se na marginama sastanka ministara inostranih poslova zemalja Alijanse.
Tada će se uz zastave saveznika podići plavo-bela zastava zemlje. Vijoriće se između zastava Estonije i Francuske.
Ulazak Finske u NATO označiće kraj ere vojne neutralnosti zemlje, koja je počela nakon odbijanja pokušaja invazije Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata.
Nedavna ruska invazija na Ukrajinu navela je Fince da potraže sigurnost pod okriljem NATO-ovog ugovora o kolektivnoj odbrani. Pristupanje Finske otprilike udvostručuje dužinu granice NATO-a sa Rusijom.
Uprkos činjenici da je pristupanje Finske dugo blokirala Turska, ratifikacija prijema Finske u NATO postala je najbrža u istoriji na pozadini rata u Ukrajini i trajala je manje od godinu dana.
Moskva je u ponedeljak saopštila da će povećati svoje vojne kapacitete u zapadnim i severozapadnim regionima kao odgovor na ulazak Finske u NATO.
Slična transformacija odbrambenog razmišljanja dogodila se i u Švedskoj, ali primenu ove skandinavske države odlažu članice NATO Turska i Mađarska.
Na brifingu dan ranije, generalni sekretar Jens Stoltenberg je potvrdio da će Finska zvanično ući u NATO 4. aprila. U početku je Helsinki očekivao da bi postupak mogao da potraje i do dve nedelje.
