Finska se drži svog plana da se pridruži NATO-u u isto vreme kada i nordijski sused Švedska, i nada se da će to učiniti najkasnije do jula, izjavio je u ponedeljak finski ministar spoljnih poslova Peka Haavisto.
Švedska i Finska su prošle godine podnijele zahtjev za pridruživanje NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali je Turska iznijela prigovor.
Tri zemlje su u Madridu potpisale sporazum o daljem putu, ali je Turska prošle nedelje prekinula razgovore nakon protesta u Stokholmu koji su uključivali spaljivanje Kurana.
Turski predsednik Tajip Erdogan signalizirao je u nedelju da bi Ankara mogla da pristane na ulazak Finske u NATO pre Švedske, a turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu u ponedeljak je dao slične izjave.
Međutim, Haavisto je rekao da će Finska ostati uz Švedsku, svog najbližeg vojnog partnera, tokom procesa prijave.
„Naša snažna želja je i dalje da se pridružimo NATO-u zajedno sa Švedskom“, rekao je Haavisto na konferenciji za novinare u Helsinkiju.
„Podvukli smo svim našim budućim NATO partnerima, uključujući Mađarsku i Tursku, da finska i švedska bezbednost idu zajedno“, rekao je on.
Portparol švedskog ministarstva spoljnih poslova odbio je da komentariše.
Od 30 članica NATO-a, samo Turska i Mađarska tek treba da ratifikuju prijave nordijskih zemalja za članstvo.
U maju će u Turskoj biti održani predsednički i parlamentarni izbori i mnogi analitičari smatraju da će pre toga biti teško napredovati.
Ali Haavisto je rekao da se i dalje nada da će Finska i Švedska postati članice NATO-a u narednih nekoliko meseci.
„Samit NATO-a u Viljnusu u julu i dalje vidim kao važnu prekretnicu kada se nadam da će obe zemlje najkasnije biti primljene u članstvo NATO-a“, rekao je Haavisto.
Finska i Švedska su se nadale brzom procesu pridruživanja i bile su iznenađene prigovorima Turske.
Turska posebno želi da Švedska zauzme jasniji stav protiv onoga što smatra teroristima, uglavnom kurdskih militanata i grupe koju okrivljuje za pokušaj državnog udara u Turskoj 2016.
Švedska je rekla da ozbiljno shvata zabrinutost Turske o bezbednosti i da sprovodi trosmerni sporazum potpisan u junu prošle godine, ali Ankara kaže da ne čini dovoljno.
To je dovelo do spekulacija da bi Finska – koja deli granicu od 1.300 km (810 milja) sa Rusijom – mogla da nastavi bez Švedske.
Ali Haavisto je rekao da bezbednosna uveravanja Sjedinjenih Država, Britanije i drugih članica NATO-a znače da Finska može biti strpljiva.
„Veoma cenimo ta bezbednosna uveravanja čak i ako razumemo da to nije isto što i član 5 NATO-a, ali je veoma važno za nas“, rekao je on.
Član 5. Severnoatlantskog ugovora, osnivačkog dokumenta NATO-a, obavezuje sve članice na međusobnu odbranu, navodeći da je napad na jednu napad na sve.
