Filipinski predsednik je rekao da se glavna misija vojske njegove zemlje promenila kako bi se obezbedila zaštita njene teritorije kako se intenziviraju sporovi sa Kinom i rivalstvo između SAD i Kine, prenosi AP.
Predsednik Ferdinand Markos mlađi naglasio je hitnost prebacivanja fokusa vojske na spoljnu odbranu u govoru pred trupama u ponedeljak popodne. On je govorio dve nedelje nakon što je pozvao kineskog ambasadora da protestuje zbog upotrebe vojnog lasera od strane kineske obalske straže koja je nakratko zaslepila neke od posade filipinskog patrolnog broda u Južnom kineskom moru.
Filipini su osudili incident 6. februara u jednom od više od 200 diplomatskih protesta koje je podneo protiv sve agresivnijih akcija Pekinga na spornom plovnom putu od prošle godine.
Kina je optužila Filipine za upad na njenu teritoriju i rekla da je njena obalska straža koristila bezopasni laser da prati filipinsko plovilo. Kina polaže pravo na Južno kinesko more praktično u celosti.
„Kažem da se vaša misija u AFP-u promenila“, rekao je Markos vojnicima, misleći na Oružane snage Filipina. „Mnogo, mnogo godina smo bili u stanju da održimo taj mir i da održimo to razumevanje sa svim našim susedima. Sada su stvari počele da se menjaju i mi moramo da se prilagodimo u skladu sa tim.“
Rekao je da su granice zemlje dovedene u pitanje, „i ima mnogo stvari koje se dešavaju tako da vazduhoplovstvo ima veoma veliku misiju da u potpunosti obezbedi Filipine“. Takođe je naveo „zaoštravanje konkurencije između supersila“.
Markos nije izneo detalje niti je pomenuo Kinu u svom govoru u centralnoj provinciji Cebu, ali je podvukao da filipinska spoljna politika ostaje posvećena miru.
Uprkos tome što je relativno mala zemlja, „i dalje moramo da se borimo za prava svakog Filipinca jer su Filipini suverena nacija, a Filipini imaju funkcionalnu vladu“, rekao je on.
Posle decenija borbe protiv muslimanskih i komunističkih pobuna, vojska je počela da se fokusira na odbranu morskih granica zemlje. Pokrenula je napore da se modernizuje u programu koji se suočio sa kašnjenjima i finansijskim ograničenjima.
Mnoga od oružja i opreme imaju za cilj da poboljšaju svoje vazdušne i pomorske patrole kako bi čuvali ogromnu obalu arhipelaga i izgradili minimalno odvraćanje.
U okviru odbrambenog pakta iz 2014. sa Sjedinjenim Državama, Markos je nedavno odobrio šire prisustvo američke vojske na Filipinima dozvoljavajući rotirajućim grupama američkih snaga da ostanu u još četiri filipinska vojna kampa. To je oštar zaokret u odnosu na njegovog prethodnika Rodriga Dutertea, koji se plašio da bi američki vojni otisak mogao da uvredi Peking.
Kina, Filipini, Vijetnam, Malezija, Tajvan i Brunej su zaključani u sve napetijem teritorijalnom sukobu u Južnom kineskom moru, gde su brodovi i borbeni avioni američke mornarice vršili patrole kako bi promovisali slobodu kretanja, osporavali ekspanzivne tvrdnje Pekinga i umirili saveznici poput Filipina.
Sporovi su se intenzivirali nakon što je Kina pretvorila sedam spornih grebena u raketno zaštićene ostrvske baze kako bi ojačala svoje tvrdnje. Sporne vode se smatraju mogućom azijskom žarišnom tačkom i delikatnim frontom u rivalstvu SAD i Kine u regionu.
