Filipinska vlada pozvala je u ponedeljak kineskog ambasadora i uložila oštro izražen diplomatski protest zbog upotrebe vodenih topova od strane kineske obalske straže tokom vikenda u sukobu sa filipinskim brodovima u spornom Južnom kineskom moru, saopštili su zvaničnici.
Napet višesatni sukob dogodio se u subotu u blizini Druge Tomas Šola, koju su decenijama okupirale filipinske snage stacionirane na zarđalom, prizemljenom mornaričkom brodu, ali na nju polaže i Kina. Bio je to najnoviji rasplamsavanje dugotrajnih teritorijalnih sukoba u Južnom kineskom moru koji uključuju Kinu, Filipine, Vijetnam, Maleziju, Tajvan i Brunej.
Sjedinjene Države, Evropska unija, Australija i Japan izrazili su podršku Filipinima i zabrinutost zbog kineskih akcija. Vašington je obnovio upozorenje da je dužan da brani svog dugogodišnjeg saveznika ako filipinska javna plovila i snage budu pod oružanim napadom, uključujući i Južno kinesko more.
Filipinska obalska straža i diplomatski zvaničnici održali su u ponedeljak konferenciju za novinare na kojoj su prikazali video-snimke i fotografije za koje su rekli da pokazuju šest brodova kineske obalske straže i dva broda milicije koji blokiraju dva civilna čamca filipinske mornarice koji se snabdevaju filipinskim snagama u Drugom Tomas Šolu. . Kineska obalska straža pogodila je jedan čamac za snabdevanje snažnim vodenim topom, saopštila je filipinska vojska.
Samo jedan od dva filipinska čamca uspeo je da isporuči hranu, vodu, gorivo i druge zalihe filipinskim snagama koje su čuvale plićak, rekli su zvaničnici.
Tokom sukoba, dva broda filipinske obalske straže koja su pratila čamce za snabdevanje takođe su blokirana od strane brodova kineske obalske straže iz neposredne blizine i pretili su im vodenim topovima. Tri broda kineske mornarice su u jednom trenutku stajala u blizini, rekao je komodor filipinske obalske straže Džej Tarijela.
„Ovo je bilo kao situacija Davida i Golijata“, rekao je Džonatan Malaja iz Saveta za nacionalnu bezbednost.
Malaja je naglasila da Filipini neće povući svoje snage iz Drugog Tomas Šola.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Teresita Daza rekla je da je ambasadora Kine u Manili Huang Ksilijana pozvala i uručila diplomatski protest filipinskog podsekretara Theresa Lazaro.
U njemu su Filipini poručili Kini da prekine svoje nezakonite akcije protiv filipinskih brodova u Južnom kineskom moru, da prestane da se meša u legitimne filipinske aktivnosti i da se pridržava međunarodnih zakona, uključujući Konvenciju UN o pravu mora iz 1982, rekao je Daza.
U Pekingu, kineska obalska straža je priznala da su njeni brodovi koristili vodene topove protiv filipinskih brodova, za koje je rekla da su neovlašćeno zalutali u plićak, koji Peking naziva Ren’ai Jiao. Optužio je Filipine da su odustali od obećanja da će ukloniti prizemljeni filipinski ratni brod iz plićaka.
„Da bi se izbeglo direktno blokiranje i sudari kada su ponovljena upozorenja bila neefikasna, kao upozorenje su korišćeni vodeni topovi. Operacija na licu mesta bila je profesionalna i uzdržana, što je za svaku osudu“, saopštila je kineska obalska straža. „Kina će nastaviti da preduzima neophodne mere da čvrsto zaštiti svoj teritorijalni suverenitet.
Kina je dugo zahtevala da Filipini povuku svoje mornaričko osoblje i odvuku još uvek pušten, ali u raspadanju brod, BRP Sijera Madre. Brod je namerno stavljen na plićak 1999. godine i sada služi kao krhki simbol teritorijalnog prava Manile na atol.
Sporovi u Južnom kineskom moru, jednom od najprometnijih morskih puteva na svetu, dugo su se smatrali potencijalnom žarišnom tačkom i postali su linija raseda u rivalstvu između Sjedinjenih Država i Kine u regionu.
Kina polaže pravo na vlasništvo nad gotovo čitavim Južnom kineskim morem uprkos međunarodnoj presudi koja je 2016. poništila njene tvrdnje od strane arbitražnog suda osnovanog u skladu sa Konvencijom UN o pravu mora. Kina odbacuje tu odluku i nastavlja da joj prkosi.
Američki Stejt department je u saopštenju u nedelju naveo da su „ispaljivanjem vodenih topova i korišćenjem nebezbednih manevara blokiranja (kineski) brodovi ometali zakonito korišćenje filipinske slobode plovidbe na otvorenom moru i ugrozili bezbednost filipinskih plovila i posade. ” Dodaje se da takve akcije predstavljaju direktnu pretnju „regionalnom miru i stabilnosti“.
Iako SAD ne polažu pravo na Južno kinesko more, često su kritikovale agresivne akcije Kine i rasporedile svoje ratne brodove i borbene avione u patrolama i vojnim vežbama sa regionalnim saveznicima da podrže slobodu plovidbe i preletanja, za koje kažu da su u nacionalnom interesu Amerike .
Kina je poručila SAD da prestane da se meša u ono što naziva čisto azijskim sporom i upozorila je na neodređene posledice.
