Kineski brod obalske straže dvaput je udario filipinsko plovilo obalske straže „laserskim svetlom vojne klase“ što je izazvalo privremeno oslepljenje nekih članova njegove filipinske posade u spornom Južnom kineskom moru, saopštila je u ponedeljak filipinska obalska straža, nazivajući taj čin „očiglednim” kršenjem suverenih prava Manile.
Kineski brod obalske straže je takođe manevrisao opasno blizu, oko 137 metara, da bi blokirao patrolni brod filipinske obalske straže BRP Malapascua da se približi Drugom Thomas Shoal-u koji su okupirali Filipini 6. februara, navodi se u saopštenju filipinske obalske straže.
Filipini su samo 2022. godine podneli skoro 200 diplomatskih protesta protiv agresivnih akcija Kine u spornim vodama.
Iako je kineska obalska straža ranije pokušavala da blokira brodove filipinske obalske straže u spornim vodama, ovo je bio prvi put da je upotrebila lasersko svetlo i izazvala fizičku patnju među osoblju filipinske obalske straže, rekao je portparol filipinske obalske straže komodor Armand Balilo za Asošijeted pres .
Iz kineske ambasade u Manili nije bilo komentara.
„Kineski brod je dvaput osvetlio zeleno lasersko svetlo prema BRP Malapascua, što je izazvalo privremeno slepilo njene posade na mostu“, saopštila je filipinska obalska straža. „Kineski brod je takođe napravio opasne manevre približavajući se na oko 150 jardi od desnog dela broda.
Agresivne akcije kineske obalske straže primorale su BRP Malapascua da skrene sa priobalnog područja, gde je pratio filipinski brod za snabdevanje koji je isporučivao hranu i filipinske mornare na stražarski brod filipinske mornarice, BRP Sierra Madre, koji je dugo bio u prekidu. na Drugom Tomasovom plićaku, rekla je obalska straža.
„Namerno blokiranje filipinskih vladinih brodova da isporuče hranu i zalihe našem vojnom osoblju na brodu BRP Sijera Madre je očigledno nepoštovanje i jasno kršenje filipinskih suverenih prava u ovom delu Zapadnog filipinskog mora“, rekla je obalska straža, koristeći naziv koji su Filipini usvojili za deo voda blizu njihove zapadne obale.
Nije bilo odmah jasno da li je filipinska misija za snabdevanje prošla uprkos incidentu. Obalska straža je prijavila incident međuagencijskom telu koje nadgleda Južno kinesko more i Odeljenju za spoljne poslove u Manili, rekao je Balilo.
Sve odlučnije akcije Kine na strateškom plovnom putu, za koje ona tvrdi da je praktično u celosti, nastavljene su uprkos prijateljskim uvertirama bivšeg predsednika Rodriga Dutertea — čiji je mandat istekao u junu — i njegovog naslednika Ferdinanda Markosa mlađeg, koji se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u januara u poseti Pekingu.
Kineska obalska straža je takođe blokirala brodove filipinske obalske straže koji su pratili filipinski brod za snabdevanje da se približe Drugoj Tomas Shoal-u u avgustu, saopštila je obalska straža.
Jedan od dva broda kineske obalske straže kojima su se pridružila dva broda kineske milicije uklonio je pokrivač svog 70-milimetarskog naoružanja tokom blokade, saopštila je obalska straža, dodajući da je neće sprečiti kineska agresija u zaštiti suvereniteta i suverenih prava Filipina u spornom more.
„Filipinska obalska straža nastaviće da sa dužnom pažnjom štiti teritorijalni integritet zemlje od strane agresije“, rekao je adm. Artemio Abu.
Osim Kine i Filipina, Vijetnam, Malezija, Tajvan i Brunej takođe imaju preklapanja potraživanja na vodenom putu bogatom resursima i prometu, gde najveći deo svetske trgovine i nafte tranziti.
Sjedinjene Države ne polažu pravo na sporno more, ali su rasporedile svoje mornaričke brodove, nosače aviona i avione vazduhoplovstva da patroliraju vodama kako bi promovisale slobodu plovidbe i preletanja — potezi koji su razbesneli Peking, koji je upozorio Vašington da prestane da se meša u ono što kaže da je to čisto azijski spor.
Američka mornarica i marinski korpus održali su zajedničke vežbe u Južnom kineskom moru tokom vikenda u vreme pojačanih tenzija sa Pekingom zbog obaranja navodnog kineskog špijunskog balona. SAD preduzimaju korake za obnovu svoje vojne moći na Filipinima više od 30 godina nakon zatvaranja svojih velikih baza u zemlji i jačanja luka vojnih saveza u Aziji.
