Evropski parlament je podržao zakon koji dozvoljava primenu sankcija prema zemljama koje vrše ekonomski pritisak na zemlje Evropske unije kako bi promenile svoju politiku.
Prema novom zakonu, vlade EU će glasati o tome da li su ekonomske mere treće zemlje prinudne, kao io odgovoru EU na osnovu predloga Evropske komisije.
Od treće zemlje se takođe može tražiti da nadoknadi svaku nastalu štetu. Ako dijalog ne uspije, Brisel može uvesti ograničenja kao što su veće uvozne carine ili ograničen pristup tenderima EU.
Za usvajanje Instrumenta protiv prinude (ACI), koji bi trebalo da stupi na snagu u narednim nedeljama, glasalo je 578 poslanika. „Protiv“ su glasala 24 poslanika.
U izveštaju EU o ACI-ju se pominje da su administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, Kina i Turska koristile trgovinu kao političko oruđe.
Najpoznatiji nedavni slučaj tiče se kineske trgovinske prakse protiv Litvanije nakon što je Vilnjus dozvolio Tajvanu da tamo otvori de fakto ambasadu.
EU kaže da je Kina blokirala litvanski izvoz i vršila pritisak na kompanije da uklone litvanske komponente iz lanaca snabdevanja prilikom izvoza u Kinu, što je navelo Brisel da ospori akcije Pekinga u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Prethodno je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis rekao Kini da njeni zakoni o špijunaži i sankcijama rizikuju da otuđuju investitore.
Pre toga je javljeno da bi do 2030. Evropska unija mogla da postane zavisna od Kine u pogledu litijum-jonskih baterija i gorivnih ćelija kao što je bila od ruskih energenata pre rata punog razmera protiv Ukrajine.
U EU postoje predlozi da se evropskim preduzećima zabrani da u Kini i sličnim zemljama prave najvažnije savremene tehnologije – „superkompjutere“, veštačku inteligenciju i napredna mikro kola.
