Evropski parlament je u četvrtak usvojio rezoluciju koja poziva na sankcije političkom i vojnom rukovodstvu Azerbejdžana, navodeći „etničko čišćenje“ Jermena u Nagorno Karabahu.
Usvojena sa 491 glasom za i samo devet protiv, rezolucija je pozvala EU i njene države članice da „usvoje ciljane sankcije protiv pojedinaca u vladi Azerbejdžana“ odgovornih za kršenje ljudskih prava u Nagorno-Karabahu i zahtevala istrage o „zloupotrebama koje su počinile azerbejdžanske snage koje bi mogle da predstavljaju ratne zločine.
Rezolucija je takođe izrazila solidarnost sa etničkim Jermenima iz Nagorno-Karabaha „koji su bili primorani da napuste svoje domove i zemlje predaka“ i „smatra se da trenutna situacija predstavlja etničko čišćenje“.
Prošlomesečna munjevita vojna operacija Azerbejdžana u spornom regionu opisana je kao „unapred planirani, neopravdani vojni napad… koji je doveo do značajnog gubitka života“, što je predstavljalo „grubo kršenje ljudskih prava i međunarodnog prava i jasno kršenje trilateralna izjava o prekidu vatre od 9. novembra 2020.
Poslanici Evropskog parlamenta zatražili su da EU obustavi sav uvoz nafte i gasa iz Azerbejdžana „u slučaju vojne agresije na teritorijalni integritet Jermenije“ ili „napada na ustavni poredak i demokratske institucije Jermenije“.
Rezolucija je takođe pozvala EU da preispita svoje energetsko partnerstvo sa Bakuom. Prošle godine, blok je potpisao sporazum o udvostručenju uvoza prirodnog gasa iz Azerbejdžana do 2027. godine, kako bi nadoknadio nestašice izazvane embargom Zapada protiv Rusije.
Tokom debate o rezoluciji ranije ove nedelje, Fabio Masimo Kastaldo iz italijanskog Pokreta 5 zvezdica osudio je „ćutanje EU, koja je žrtvovala jermensko stanovništvo u ime realpolitike“, dok je šef francuskog Nacionalnog skupa Jordan Bardela tvrdio da je EU „više voli gas nego jermensku krv“.
Više od 100.000 etničkih Jermena pobeglo je iz Nagorno-Karabaha od kada se lokalna milicija predala azerbejdžanskim trupama 20. septembra, posle jednodnevnih borbi. Azerbejdžan je ukazao na to da Jermenija eksplicitno priznaje bivši otcepljeni region kao suverenu azerbejdžansku teritoriju u više navrata, uključujući i razgovore prošlog oktobra u Pragu čiji je domaćin bila EU.
Baku je svoju ofanzivu opisao kao „kontraterorističku“ akciju protiv, kako je rekao, ilegalnih naoružanih grupa. Samoproglašenu Republiku Nagorno-Karabah nije priznala nijedna država, uključujući Jermeniju.
EU je zakazala mirovne pregovore između Jermenije i Azerbejdžana za četvrtak, u španskom gradu Granadi. Vlada u Bakuu je, međutim, otkazala svoje učešće u sredu, rekavši da bi odsustvo turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana dovelo do „antiazerbejdžanske atmosfere“.
