Grupa zapadnoevropskih zemalja na čelu sa Nemačkom i Francuskom u ponedeljak se obavezala da će masovno povećati proizvodnju čiste energije iz vetroturbina u Severnom moru, kako bi ispunila klimatske ciljeve i smanjila svoju stratešku energetsku zavisnost od Rusije.
Njihovi lideri su takođe obećali da će poboljšati bezbednost oko rastuće podvodne električne mreže kako ne bi mogla da postane žrtva hibridnih pretnji. Strahovi od takvih napada porasli su od ruske invazije na Ukrajinu prošle godine.
„Vetrenjače na moru, ali i kablovi i cevi na zemlji, skloni su sabotaži ili špijunaži“, rekao je belgijski premijer i domaćin samita Aleksander De Kru.
Energetska nezavisnost je takođe bila visoko među prioritetima lidera.
„Proteklih meseci smo videli kakav je uticaj ako previše zavisite od autsajdera za snabdevanje energijom“, rekao je De Kru, misleći na krizu u snabdevanju energijom tokom zime kada su zemlje EU odlučile da počnu da zaobilaze ruska fosilna goriva nakon rata Kremlja protiv Ukrajine.
„Ovde pokazujemo radeći zajedno da našu električnu energiju možemo učiniti zelenijom i nezavisnijom.
Holandski premijer Mark Rute rekao je da grupa zapadnih zemalja mora da se pobrine da ruski predsednik Vladimir Putin „više nema sredstava da vrši pritisak na nas zatvaranjem slavine za gas“.
„A proizvodnja čiste energije je najbolji način da se to postigne“, dodao je on.
Samit u belgijskoj luci Ostende na Severnom moru je drugi koji se bavi sve hitnijim pitanjem, a proširio se na devet zemalja — Belgiju, Holandiju, Luksemburg, Francusku, Nemačku, Britaniju, Irsku, Norvešku i Dansku.
Da bi se naglasile razmere izazova, devet zemalja sada žele da više nego učetvorostruče trenutnu proizvodnju na 120 gigavata do kraja decenije i da pređu na 300 gigavata do 2050. godine.
Iako je nemački kancelar Olaf Šolc opisao Severno more kao „energetsku elektranu neposredno ispred naših ulaznih vrata” koja će pomoći Evropi da postane klimatski neutralna, on je upozorio da će to zahtevati od zemalja da „razmišljaju više” i ojačaju svoje lance snabdevanja.
Da bi naglasili svoje obaveze, Holandija, Britanija, Norveška i Evropska unija najavile su nove projekte za povećanje proizvodnje takve zelene energije i kretanje ka većoj strateškoj nezavisnosti.
Evropska unija se obavezala da 42,5% ukupne potrošnje energije treba da bude iz obnovljivih izvora do 2030. godine, na putu da postane klimatski neutralan blok do 2050. godine.
Sastanak je takođe gledao dalje od samih vetrenjača, na sposobnost energetskih mreža priobalnih vetroelektrana da donesu energiju na obalu i u industrijske centre kontinenta – ponekad hiljadama milja daleko.
Šolc je naglasio da evropske energetske mreže, koje je opisao kao njene „žilate spasa“, takođe treba da se šire istim tempom kao i vetroelektrane kako bi električna energija proizvedena u Severnom moru mogla da stigne do industrijskih regiona u južnoj Nemačkoj i drugde.
