Evropska komisija pozvala je u utorak zemlje EU da ulože više novca u zajedničku kasu bloka kroz novi namenski tok prihoda izračunat na osnovu profitne osnove kompanija koje posluju u svakoj od njih.
Poziv dolazi dok izvršna vlast razmatra dugoročni budžet Evropske unije, koji iznosi oko 1% BDP-a bloka od 16 biliona evra (17,5 biliona dolara) i plaća za različite zajedničke evropske politike.
Revizija budžeta je neophodna da bi se u zajednički budžet za period 2021-2027. uračunali efekti globalne pandemije COVID-19, ruske invazije na Ukrajinu, energetske krize, divlje inflacije i oštrog rasta kamatnih stopa.
„To nije porez na kompanije, niti povećava troškove kompanija u skladu sa propisima. To će biti nacionalni doprinos koji plaćaju države članice na osnovu bruto operativnog suficita za sektore finansijskih i nefinansijskih korporacija“, saopštila je Komisija.
Oštro veća cena kredita, koja je porasla pošto su stope Evropske centralne banke skočile sa negativnih na 3,5% za manje od godinu dana, znači da su se troškovi servisiranja zaduživanja EU od 800 milijardi evra za šemu oporavka posle pandemije skoro udvostručili na 30 milijardi evra.
Komisija je predložila da vlade EU pošalju 0,5% zamišljene baze profita kompanija EU, što je pokazatelj koji je izračunao Eurostat na osnovu statistike nacionalnih računa, u blagajnu 27-članog bloka.
Izvršna vlast EU procenjuje da bi takav doprinos vlada obezbedio prihod od naredne godine od oko 16 milijardi evra u cenama 2018. godine.
Komisija je već predložila tri nova izvora prihoda za EU u decembru 2021. kako bi pomogla u otplati zajedničkog plana oporavka nakon pandemije.
Ovo je uključivalo udeo u prihodima koji vlade dobijaju od Sistema za trgovinu emisijama (ETS), nameta na uvoz iz zemalja sa nižim emisionim standardima nego u EU i od poreza na najveće svetske korporacije koje je dogovorio OECD.
Komisija je u utorak predložila da vlade EU prebace veći deo — 30 odsto umesto 25 odsto — svojih prihoda iz ETS-a u EU nego što je prvobitno predloženo.
Ovo bi generisalo dodatnih 7 milijardi evra godišnje za EU počevši od 2024. godine, saopštila je Komisija.
Dodatnih 1,5 milijardi evra godišnje dodatnog prihoda bi se generisalo ako bi vlade pristale na izmene nameta na uvezenu robu iz zemalja sa manje strogim standardima emisije, pod nazivom Mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika.