Evropska unija mora da obnovi najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja do 2030. i sve narušene ekosisteme do 2050, navodi se u novom zakonu koji je danas usvojio Evropski parlament.
„Cilj zakona EU o obnovi prirode o kojem je postignut dogovor s državama članicama jeste da se obnove narušeni ekosistemi u svim državama članicama i da se pomogne u postizanju ciljeva EU u oblasti klime i bioraznovrsnosti, kao i poboljšanju sigurnosti hrane“, saopštio je Evropski parlament.
U saopštenju EP se navodi da je više od 80 odsto evropskih staništa u lošem stanju.
Da bi se postigli ciljevi Unije, članice moraju da do 2030. obnove najmanje 30 odsto staništa u lošem stanju, od šuma, livada, vlažnih staništa do reka i jezera.
Taj procenat mora biti povećan na 60 odsto do 2040. i 90 odsto do 2050.
Članice moraju da usvoje nacionalne planove za obnovu s detaljnim merama za postizanje tih ciljeva, navodi se u saopštenju.
Novi zakon predviđa mere za poboljšanje bioraznovrsnosti u poljoprivrednim ekosistemima, uključujući obnovu tresetišta, ali i da se ti ciljevi mogu odložiti u izuzetnim okolnostima ako dođe do znatnog smanjenja zemljišta potrebnog za dovoljnu proizvodnju hrane za potrebe EU.
Zakonom se takođe traži poboljšanje pokazatelja u šumskim ekosistemima, kao i da se zasadi tri milijarde stabala i zaštita gradskih zelenih površina.
Za usvajanje zakona je glasalo 329 poslanika, 275 je bilo protiv, a uzdržanih 24.
Dokument treba da usvoji i Savet EU, a stupiće na snagu 20 dana nakon objavljivanja u Službenom listu EU.
