Širom Starog kontinenta raste zabrinutost da bi rat Izraela i Hamasa mogao da podstakne tenzije među zajednicama u Evropi. Strah i napetost pojačavaju i pretnje Hezbolaha. Profesorka Marija Đorić i politikolog religije Čedomir Božić ističu za RTS da je u Evropi od mogućih islamskih terorističkih napada najugroženija Francuska. Đorićeva smatra da rat na Bliskom istoku zapravo znači rat u Evropi i širom sveta. Božić ističe da je Hezbolah jaka organizacija, ali ocenjuje da će, ukoliko ih Izrael napadne, sve da izgube.
Strah u Evropi je dodatno pojačan zbog nedavnih ubistava u Belgiji i Francuskoj. Kao odgovor, više evropskih država podiglo je stepen upozorenja na terorističke napade i pooštrilo kontrole granica. Napetosti pojačavaju i pretnje Hezbolaha: „Čuvajte se vi evropski zlonamernici“.
Čedomir Božić ističe da je Hezbolah jaka organizacija u Libanu sa velikom podrškom Irana, a koliko je jak ukazuje i činjenica da je nastao nakon izraelske invazije i izraelske okupacije gotovo polovine libanske teritorije 1982. godine.
Godine 2011. su takođe, tokom Arapskog proleća, učestvovali u sukobima sa iranskom vojskom u Iraku i Siriji. Imaju i važan broj mesta u parlamentu Libana, čak 12 procenata.
„To nam govori o njihovoj snazi. Međutim, koliko su oni opasni, govori njihova unutrašnja dinamika zemlje. Libanski narod živi u jednoj društveno-ekonomskoj političkoj krizi, izazvanom eksplozijom Bejruta koju smo videli, kao i posledicama kovida 19. Dakle, narod traži promene i narod želi promene. Koliko god imaju podršku Irana, oni imaju mnogo toga da izgube“, objašnjava profesor.
Ukazuje i da, ukoliko ih Izrael napadne, imaju sve da izgube, izraelska reakcija je takođe nešto što će ostati.
„Hezbolah je veoma jak i njihov lider kaže da imaju spremnih 100.000 vojnika. Nisam siguran koliko u ovom momentu predstavlja realnu opasnost po Izrael“, ocenjuje Božić.
Marija Đorić smatra da rat na Bliskom istoku, zapravo znači rat u Evropi i širom sveta.
Kaže da se plaši, da ta iskra mržnje, nasilja i rata koja je krenula na Bliskom istoku, može da predstavlja pravi požar, pre svega u Evropi, ali da je targetirana i Amerika.
„Jer vidite, mnogi ljudi, pre svega oni koji su pripadnici muslimanske veroispovesti i Arapi širom Evrope i sveta, oni će se identifikovati sa stradanjem stanovništva u Gazi. Jer zaista sad imamo takva stradanja da se ovo može podvesti pod definiciju ratnog zločina. Isto kao što se i teroristički napad koji je radio Hamas može tretirati ratnim zločinom i tu moramo da budemo fer kada govorimo o tim stvarima“, ističe profesorka.
Navodi da postoji polarizacija, gde se ljudi opredeljuju po principu prijatelji-neprijatelji.
„Dakle, ko je za Izrael? On je protiv Palestine, on je moj prijatelj, odnosno neprijatelj, zavisi kojoj strani pripadate. I ono što primećujem jeste da se evropske države nalaze u stanju pripravnosti“, ukazuje Đorićeva.
Ona upozorava i da mnogi ne vode računa o uzrocima, šta je dovelo do toga. Najveću opasnost od terorističkih dela u Evropi, prema njenoj oceni, imaju zemlje poput Francuske, jer to je zemlja koja ima najveću muslimansku populaciju, po zvaničnim statistikama oko pet miliona, ali realno mnogo više.
„Ali tu će se, kao jedan odgovor na porast tog religijskog ekstremizma javiti reakcija ekstremne desnice, što je po prirodi stvari očekivano, i mi ćemo, da vam kažem, imati u Evropi jedan reciprocitet ekstremizma i terorizma, gde će se Evropa naći u velikom haosu i Amerika“, upozorava Đorićeva.
Francuska je ubrzo nakon najnovijeg terorističkog akta pojačala kontrolu na granici sa Belgijom. Francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da je u pitanju “izvestan povratak islamskog terorizma”.
Prognoze su, navodi Božić da će muslimanska populacija narasti do oko 12 posto do 2050. godine u toj zemlji. Podseća da je Francuska od 1973. godine najviše napada pretrpela i da je u njoj stradalo oko 400 ljudi, a povređeno 1.700.
Postoje, ističe, neke stvari koje duboko smetaju islamskim fundamentalistima u Francuskoj.
„Francuska je jedna čvrsto sekularna država. Dakle, to se kosi sa bilo kakvim idejama islama o tome da islam mora imati primarno mesto u državi. Takođe, njihova kultura je takva da oni dosta imaju satire zastupljene i dosta prave stripove, karikature“, ističe Božić.
Podseća i na slučaj kad je Šarli ebdo objavio karikaturu Muhameda, što je dovelo do napada na njihovo uredništvo u 2011. godine.
„Ono što je ultimativno zbog čega Francuska najviše trpi napade, jeste što je vide kao prepreku uspostavljanju kalifata, prepreku uspostavljanju muslimanske države za sve muslimane. Siguran sam da je Makron uveren da postoje i duboka antisemitska osjećanja u Francuskoj koja i dalje traju“, zaključuje Božić.
Đorićeva takođe potvrđuje da Francuska treba da bude zabrinuta i da je ta država organizovala pripadnike bezbednosnih snaga na nekoliko kritičnih tačaka.
To su, kaže sinagoge, jer bi se, prema njenom mišljenju, u narednom periodu mogli očekivati napadi na te simbole zapravo i Palestinaca i Izraelaca.
„Sa druge strane možemo očekivati i porast tog fundamentalizma na jevrejskoj strani, pa smo tako imali recimo u Americi da je ubijen jedan dečak zato što je Palestinac“, smatra profesorka.
I evropski zvaničnici širom Evrope, u Austriji, i u Nemačkoj, izlaze sa merama, najavljuju i već ulažu u borbu protiv ilegalnih migranata i prelaska na ilegalan način granica.
Austrija je podigla nivo upozorenja na opasnost od terorizma – u pitanju je takozvani „narandžasti kôd“, odnosno drugi mogući najviši stepen bezbednosti.
Nemačka je takođe pojačala bezbednost. Berlin je ponudio vojnu pomoć Izraelu i obećao da će suzbiti podršku Hamasu u zemlji.
Kancelar Olaf Šolc je naglasio je istorijsku odgovornost Nemačke za bezbednost Izraela.
