Evropska unija bi mogla da identifikuje i eventualno sankcioniše više od deset kompanija sa sedištem u Kini zbog isporuke robe Rusiji koja bi mogla da se koristi u ukrajinskom sukobu, rekli su lideri bloka novinarima u Pekingu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel boravili su u četvrtak u Kini, gde su se sastali sa predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćjangom.
Von der Lajen je rekla da je pozvala Sija da spreči bilo kakve pokušaje Rusije da potkopa uticaj sankcija. Mišel je kineskom lideru predao spisak od 13 kompanija koje je blok optužio za prodaju „robe dvostruke namene“ Rusiji i zamolio ga da „odmah“ reši problem, navodi Politico EU.
„Identifikovali smo listu kompanija za koje se sumnja da igraju ulogu u zaobilaženju naših sankcija“, rekao je Mišel novinarima posle samita. „Iskreno se nadamo da ćemo danas biti saslušani, a onda će Kina preduzeti odgovarajuću akciju.
Ako se Peking ne obračuna sa kompanijama, EU bi ih mogla „imenovati i osramotiti“, a „zemlje članice će morati da odluče šta dalje treba preduzeti“, rekao je Mišel.
SAD i njeni saveznici iz EU uveli su sankcije Rusiji zbog sukoba u Ukrajini i poslali milijarde evra i dolara da podrže vladu u Kijevu, sve vreme insistirajući da oni nisu direktan učesnik u neprijateljstvima. Kina je, međutim, odbila da se složi sa embargom, osuđujući ga kao „jednostrane mere“.
„Kina se protivi kršenju osnovnih principa tržišne ekonomije, [i] politizaciji i sekjuritizaciji ekonomskih i trgovinskih pitanja“, rekao je Li posle sastanka sa Mišelom i Von der Lajen. On je dodao da se Peking „nada da će Evropa biti oprezna u sprovođenju restriktivne trgovinske politike i korišćenju trgovinskih lekova“.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin nije govorio o pretnji sankcijama na redovnom brifingu za novinare u petak. On je, međutim, uzeo u obzir zabrinutost EU o rastućem trgovinskom deficitu sa Kinom, koji se udvostručio na skoro 400 milijardi evra između 2020. i 2022. godine.
Neravnoteža je rezultat „makroekonomskog okruženja, uslova međunarodne trgovine i industrijskih struktura dve strane“, rekao je Vang novinarima, napominjući da je na porast deficita „u velikoj meri uticala cena energije i geopolitički faktori“. EU se suočila sa vrtoglavim rastom troškova energije nakon odluke da uvede embargo na uvoz ruske nafte i prirodnog gasa.
„Kina nije kriva za neadekvatan podsticaj industrijskom rastu EU, a EU to ne bi trebalo da shvati kao izgovor za usvajanje zaštitnih mera trgovine“, rekao je Vang, dodajući da bi, ako blok želi da smanji neravnotežu, mogao „ ublažiti ograničenja izvoza visokotehnoloških proizvoda“.
