Kako navodi izraelski list Haarec, Lenarčićeva pisana izjava usledila je nakon pisma koje su 24 evroposlanika uputila Komisiji za upravljanje krizama, zahtevajući da Izrael nadoknadi evropskom bloku gubitak novca poreskih obveznika EU.
„U finansijskom smislu, Izrael nije snosio posledice za nelegalna rušenja i kršenja ljudskih prava“, navodi se u pismu, prenosi Haarec.
Lenarčić je u svom odgovoru naveo da je EU dosledno osuđivala „politiku izraelskog naseljavanja i nezakonite radnje preduzete u tom kontekstu“, dodajući da je blok u više navrata tražio da Izrael „vrati ili nadoknadi sredstva koja finansira EU su srušeni, demontirani ili zaplenjeni“.
Međutim, uprkos tome što je radio na dobijanju ove nadoknade diplomatskim i političkim kanalima, komesar je priznao da „spisak mogućih opcija za obezbeđivanje nadoknade od Izraela za sredstva EU izgubljena u rušenju” tek treba da se nađe na raspravi u Savetu Evrope.
„Na Savetu je da jednoglasno odluči o eventualnom usvajanju restriktivnih mera EU“, zaključio je Lenarčić.
Prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA), u prvih osam meseci 2022. godine, preko 700 ljudi je raseljeno nakon što su izraelske vlasti srušile, zaplenile ili primorale ljude da ruše ukupno 590 objekata u vlasništvu Palestinaca širom Zapadna obala, uključujući istočni Jerusalim. Samo u julu i avgustu, Izrael je srušio oko 202 strukture, od kojih je 29 obezbeđeno kao humanitarna pomoć koju su finansirali donatori.
U izveštaju se navodi da su brojke za 2022. pokazale donekle pad u odnosu na godinu ranije, kada su izraelske vlasti srušile ukupno 911 objekata i raselile 1.209 ljudi.
