Zemlje Evropske unije idu ka sporazumu ove nedelje o ograničenju cene ruske nafte, načinu da se ta granica prilagodi u budućnosti i povezivanju sa paketom novih sankcija Moskvi zbog njene invazije. Ukrajine, saopštile su diplomate u utorak.
Rok za dogovor je 5. decembar, jer tada počinje potpuni embargo EU na kupovinu ruske pomorske nafte, dogovoren krajem maja.
Ograničenje cena, mekša mera koju je predložila Grupa sedam (G7), trebalo bi da zameni stroži plan EU za zaštitu globalne ponude i sprečavanje rasta cena, ali među 27 zemalja EU postoje neslaganja na nivou kapa.
„Konsultacije traju od prošle srede i idemo ka sporazumu, sve smo bliže i bliže“, rekao je jedan visoki diplomata EU uključen u pregovore.
Prošle srede predstavnici vlada EU su po prvi put raspravljali o nivou gornje cene koji bi i dalje bio podsticaj Moskvi da prodaje, ali uz mnogo manji profit.
Predlog G7, koji je Evropska komisija predstavila vladama EU, bio je ograničenje cene u rasponu od 65-70 dolara po barelu – nivo za koji su diplomate rekli da je fiksiran u septembru kada se ruska nafta trgovala na 68-76 dolara po barelu na tržištu.
„Ideja je bila da bi ograničenje od oko 5% ispod tržišne cene radilo na tome da Rusi prodaju dok istovremeno smanjuju svoje prihode“, rekao je drugi visoki diplomata. „Ali od tada cene su nastavile da padaju i sada su ispod gornje granice, tako da taj nivo ne postiže nikakav cilj“, rekao je on.
Poljska, Litvanija i Estonija su stoga odbacile predlog G7 rekavši da bi ograničenje trebalo da bude bliže ruskim proizvodnim troškovima, koji se procenjuju na oko 20-25 dolara po barelu. Tri zemlje, koje se sve graniče sa Rusijom, podržavaju gornju cenu od 30 dolara.
Oni su takođe tvrdili da, imajući u vidu promenljiva globalna tržišta nafte i sposobnost Rusije da finansira rat, gornja granica cena ne bi trebalo da bude postavljena u kamenu, već da bude dinamično oruđe koje bi se moglo često revidirati u okviru mehanizma koji tek treba da bude dogovoren.
Takođe su primetili da su pretpostavke o prihodima u ruskom budžetu za 2023. zasnovane na cenama nafte od 65 dolara po barelu, tako da postavljanje gornje granice cena na tom nivou ne bi umanjilo sposobnost Moskve da finansira svoj rat protiv Ukrajine.
Pošto bi usvajanje predloga G7 bilo efikasno ublažavanje već dogovorenih sankcija EU, tri zemlje su rekle da bi EU to trebalo da kompenzuje usvajanjem novog paketa sankcija Rusiji.
To bi moglo uključivati dodavanje više ruskih pojedinaca na listu ljudi koji ne mogu da uđu u EU i čija bi imovina EU bila zamrznuta, zabranu emitovanja programa više ruskih državnih medija u Evropi, isključenje više ruskih banaka iz globalnog sistema SVIFT plaćanja i postavljanje ograničenja izvoza na više proizvoda EU koje bi Rusija mogla da koristi i u civilne i u vojne svrhe.
Pozivajući se na ove zahteve, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je prošle nedelje da izvršna ruka EU „radi punom parom na devetom paketu sankcija“.
Predstavnici vlada EU ponovo se sastaju u sredu i četvrtak na redovnim razgovorima. Ograničenje cene nafte nije dodato njihovom dnevnom redu, ali bi moglo biti, kažu diplomate.
Oni su takođe rekli da će se razgovori nastaviti u manjim grupama, i između EU i zemalja G7, kako bi se postigao dogovor pre ponedeljka.
