Evropska unija je u utorak zatvarala rad zbog odobrenja plana za povećanje proizvodnje poluprovodnika, jer nastoji da se odvikne od oslanjanja na Aziju za male kompjuterske čipove koji kontrolišu sve, od automobila do mašina za pranje veša.
Evropski parlament i 27 država članica bloka postigli su neformalni sporazum o Zakonu o čipovima od 43 milijarde evra (47 milijardi dolara), koji objedinjuje javna i privatna sredstva i omogućava državnu pomoć za pokretanje ogromnih investicija u postrojenja za proizvodnju čipova.
„Zakon o čipovima stavlja Evropu u prvu liniju najsavremenijih tehnologija koje su od suštinskog značaja za našu zelenu i digitalnu tranziciju“, rekao je u saopštenju Eba Buš, ministar industrije Švedske, koja predsedava EU.
EU se trudi da održi korak sa SAD, koje su pokrenule sopstveni Zakon o čipovima vredan 52 milijarde dolara kako bi podstakle američku industriju poluprovodnika.
Zakon EU o čipovima će povezati istraživanje, dizajn i testiranje, kao i koordinirati ulaganja EU i zemlje. Njegov cilj je da pomogne industriji poluprovodnika da se razvije tako da se globalni tržišni udeo bloka u proizvodnji čipova može udvostručiti na 20% do 2030.
I SAD i EU žele da smanje svoju zavisnost od Azije, koja čini najveći deo globalne proizvodnje poluprovodnika – ranjivost koja je bila izložena tokom pandemije COVID-19, kada su poremećaji u lancu snabdevanja doveli do veće nestašice automobila, pametnih telefona i medicinskih uređaja.
Čipovi su integrisana kola koja su ugrađena u poluprovodnik, materijal – posebno silicijum – koji može upravljati protokom električne struje. Termini „čip” i „poluprovodnik” se često koriste naizmenično.
