Evropski zakon o slobodi medija koji bi trebalo da bude predstavljen ove nedelje mogao bi Briselu dati nove alate za jačanje zaštite od državne kontrole javnih i komercijalnih medija kroz politička imenovanja u nadzorne odbore i tajno finansiranje oglašavanja.
Prema planiranim novim pravilima, medijske organizacije će morati da se izjasne ko su u njihovom vlasništvu direktno ili indirektno i naznače ko su njihovi akcionari.
Takva jasnoća je „ključna“ za čitaoce i gledaoce da identifikuju i razumeju potencijalne sukobe interesa kako bi mogli da dođu do informisanog mišljenja, kažu zvaničnici projekta. To je neophodan uslov za „aktivno učešće u demokratiji“.
Nacrt zakona je odgovor Evropske komisije na rastuće pretnje slobodi medija u Evropi. Mađarska i Poljska su pojačale napore da kontrolišu medije usred bitaka sa Briselom oko političkih pokušaja da se podriva vladavina prava.
Prema Reporteri bez granica, sloboda štampe se u poslednje vreme pogoršala i u drugim evropskim zemljama. Grčka, zemlja EU sa najnižim rejtingom za slobodu štampe, trenutno je zahvaćena skandalom nakon što je njena Nacionalna obaveštajna služba otkrila da su novinari prisluškivani.
Nekoliko zemalja EU trenutno nema nacionalna pravila za zaštitu novinara od nadzora, a masovnih medija od državne kontrole, navodi se u nacrtu Komisije. U njemu se navodi da bi nova pravila mogla dati advokatima širom Evrope mnogo jači arsenal za pozivanje vlada EU na odgovornost.
Novi zakon će takođe pružiti nove alate za borbu protiv nadzora novinara od strane vlada EU, oblasti u kojoj je Komisija trenutno uglavnom nemoćna.
