EU je izvršila prvi transfer kamata zarađenih na zamrznutu imovinu ruske centralne banke Ukrajini i drugim državama koje pomažu Kijevu, saopštio je u četvrtak šef diplomatije bloka Žozep Borel. Ukupno je prebačeno 1,4 milijarde evra (1,5 milijardi dolara), rekao je on.
Obraćajući se novinarima uoči sastanka sa ministrima spoljnih poslova EU, Borel je nazvao razvoj „dobre vesti“ i rekao da će sredstva biti iskorišćena za vojne potrebe Kijeva i za finansiranje ukrajinske industrije.
„Počeli smo da koristimo prihode od vanredne dobiti od zamrznute ruske imovine. [Oni] su već poslani u Ukrajinu i poslati državama članicama koje će tim novcem obezbediti Ukrajini više vojne opreme“, naveo je Borel. On je naglasio da su zamrznuta sredstva omogućila EU da promeni „finansijsku logiku“ pomoći, što je omogućilo „direktno davanje novca Ukrajini“.
„Do sada je Evropski mirovni fond vraćao novac državama članicama koje su pružile podršku Ukrajini. Sada ovaj novac dolazi od zamrznutih ruskih sredstava… Prvi put direktno finansiramo ukrajinsku industriju“, dodao je Borel.
Zapadne države su zamrzle procenjenih 300 milijardi dolara u ruskoj suverenoj imovini nakon izbijanja ukrajinskog sukoba početkom 2022. Dok Zapad do sada nije uspeo da se dogovori o potpunom oduzimanju novca, EU je u maju odobrila plan za korišćenje zarađenih kamata na sredstva, u ukupnom iznosu od oko 3 milijarde evra godišnje. U okviru šeme, 90% prihoda je namenjeno Evropskom mirovnom fondu, fondu koji vodi EU, posvećenom pružanju vojne pomoći Ukrajini, dok će ostalih 10% otići u Ukrajinski fond, zadužen za pokrivanje potreba za rekonstrukciju zemlje.
EU je prvi put saopštila krajem jula da će Kijevu biti stavljeno na raspolaganje 1,6 milijardi evra kamata zarađenih na rusku imovinu. Međutim, iz Borelovih primedbi nije jasno da li su sredstva namenjena za Ukrajinski fond, koji bi teoretski predstavljala razliku između 1,6 milijardi evra najavljenih u julu i 1,4 milijarde evra koje je Borel naveo u četvrtak, još isporučena.
Moskva je više puta kritikovala Zapad zbog zamrzavanja imovine, nazivajući ga nezakonitim i upozoravajući na odmazdu ako sredstva budu zaplenjena ili prisluškivana. Komentarišući Borelovu najavu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je taj potez EU kao „krađu“ i „nezakonitu eksproprijaciju“, upozorivši da će to imati „pravne posledice“.
