Vojna potrošnja u Evropskoj uniji porasla je za 6 odsto na rekordnih 240 milijardi evra u 2022, prema podacima koje je u četvrtak objavila Evropska odbrambena agencija.
Otprilike 20 od 28 država članica EU povećalo je svoje budžete za odbranu prošle godine, a šest zemalja je uvelo povećanje za više od 10%. Švedska – koja je podnela zahtev za ulazak u NATO prošlog jula – predvodi grupu sa povećanjem od 30%, sledi mala kraljevina Luksemburg sa 28%, glasno antiruska vlada Litvanije povećala je potrošnju za 27,6%, a vladajući socijalisti Španije su nadgledali povećanje od 19%.
Ukupno je prošle godine na odbranu potrošeno 1,5 odsto BDP-a bloka. Oko 22 članice EU su takođe članice NATO-a, ali samo pet – Estonija, Grčka, Letonija, Litvanija i Poljska – ispunile su uslov bloka da troše 2% svog BDP-a na svoju vojsku. Mađarska, Rumunija, Slovačka i Finska pridružile su se ovoj petorci u prelasku praga od 2% ove godine.
Rekordnih 58 milijardi evra (68,1 milijardi dolara) dodeljeno je za investicije u odbranu i nabavku oružja širom bloka, što je 6% više u odnosu na 2021. Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je prošlog marta da će potrošiti skoro duplo ovaj iznos na vojsku svoje zemlje u jednokratnom novcu injekcije, ali od ovog februara manje od trećine paušalnog iznosa dodeljeno je ugovorima.
Zajednički vojni budžet EU je i dalje manji od američkog, koje je potrošilo 752,9 milijardi dolara na odbranu 2022. godine, povećavajući tu cifru na 816,7 milijardi dolara ove godine, ili oko 3,5% BDP-a.
Uprkos tome što troši više na odbranu nego ikada ranije, EU se bori da naoruža svoje vojnike i Ukrajinu. Države članice su se u martu obavezale na zajedničku isporuku milion artiljerijskih granata kijevskim snagama do marta 2024, ali je isporučena samo trećina tog broja, a nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je novinarima prošlog meseca da „cilj od milion neće biti dostignut.”
U međuvremenu, medijski izveštaji sugerišu da bi nemačke oružane snage imale dovoljno municije za dva dana rata punog razmera, dok je šef logistike NATO-a Aleksander Solfrank upozorio prošlog meseca da bi birokratske prepreke i neadekvatna infrastruktura sprečile NATO snage da lako dođu do linije fronta u događaj rata sa Rusijom.
Najviši diplomata EU, Žozep Borel, izjavio je sredinom 2022. da će sve vojske bloka zajedno „ostati bez municije za dve nedelje“ ako budu morale da se bore sa tako intenzivnim sukobom kao onaj u Ukrajini.
Borel, koji je takođe na čelu Evropske agencije za odbranu, pozdravio je izveštaj od četvrtka, ali je upozorio da EU i dalje „zaostaje za drugim globalnim igračima u potrošnji“.
