Evropska unija pozvala je Azerbejdžan i Jermeniju da se uzdrže od „nasilja i oštre retorike” u subotu u poslednjoj rundi pregovora u mukotrpnom mirovnom procesu u kojem Rusija takođe pokušava da zadrži vodeću ulogu, preneo je Rojters.
Predsednik Saveta EU Šarl Mišel ugostio je predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i jermenskog premijera Nikola Pašinjana na razgovorima u Briselu sa ciljem da se podvuče linija pod više od tri decenije neprijateljstava.
Od raspada Sovjetskog Saveza, dve zemlje su vodile dva rata oko Nagorno-Karabaha, male planinske enklave koja je deo Azerbejdžana, ali u kojoj živi oko 120.000 etničkih Jermena.
Jermenija kaže da bi predloženi mirovni sporazum trebalo da im obezbedi posebna prava i garantuje njihovu bezbednost. Ministar inostranih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov odbacio je taj zahtev u intervjuu za Rojters u junu, rekavši da je nepotreban i da predstavlja mešanje u poslove Azerbejdžana.
„Pravi napredak zavisi od narednih koraka koje će biti potrebno preduzeti u bliskoj budućnosti. Kao prioritet, nasilje i oštra retorika treba da prestanu kako bi se obezbedilo odgovarajuće okruženje za mir i pregovore o normalizaciji“, rekao je Mišel.
On je rekao novinarima: „Stanovništvo na terenu treba uveravanja, pre svega u pogledu njihovih prava i bezbednosti“.
Mišel je rekao da je takođe izrazio ohrabrenje EU da Azerbejdžan direktno razgovara sa Jermenima iz Karabaha kako bi se razvilo poverenje između strana.
Nije bilo jasno kako je Alijev reagovao, pošto su on i Pašinjan otišli bez brifinga novinarima. De fakto rukovodstvo Nagorno-Karabaha tvrdi da je nezavisno, ali ga nijedna država ne priznaje.
Pored EU, Sjedinjene Države takođe guraju strane da postignu mirovni sporazum. Rusija, tradicionalni posrednik moći u regionu, bila je ometena ratom u Ukrajini i rizikuje da se njen uticaj smanji.
Rusija je u subotu saopštila da je spremna da organizuje trosmerni sastanak sa Jermenijom i Azerbejdžanom na nivou ministara spoljnih poslova. Ovo bi moglo biti praćeno samitom u Moskvi radi potpisivanja mirovnog sporazuma, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
U njemu se navodi da bi sastavni deo ovog pakta trebalo da budu „pouzdane i jasne garancije prava i bezbednosti Jermena u Karabahu“ i primena ranijih sporazuma između Rusije, Azerbejdžana i Jermenije.