Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno je pozvala na stvaranje alternativnog sistema za kolektivnu odbranu u Evropi, ističući potrebu za većom autonomijom kontinenta u oblasti bezbednosti. Njeni komentari dolaze u trenutku kada raste pritisak na evropske zemlje da preuzmu veću odgovornost za svoju odbranu, posebno zbog promene situacije u međunarodnim odnosima, neizvesnosti u pogledu podrške Ukrajini i potencijalnih promena u politici Sjedinjenih Država.
„NATO ostaje ključni stub naše kolektivne bezbednosti. Međutim, postaje sve jasnije da treba da razvijemo panevropski odbrambeni sistem“, rekla je Fon der Lajen na konferenciji za novinare u Litvaniji.
Ona je istakla da savremeno ratovanje zahteva resurse, tehnologiju i koordinaciju na nivou koji pojedine zemlje ne mogu same da obezbede. Ona je pozvala na veća ulaganja u odbranu, kako javnu tako i privatnu.
Planovi za budućnost evropske odbrane trebalo bi da budu predstavljeni liderima Evropske unije do sredine marta, prema njenim rečima.
Pre eskalacije sukoba u Ukrajini, francuski predsednik Emanuel Makron i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel bili su među glavnim zagovornicima formiranja zajedničke vojske EU.
Makron je 2019. godine slavno nazvao NATO „mozak mrtvim“ i pozvao evropske lidere da teže „strateškoj autonomiji“ u odbrani, što je izazvalo promene u bezbednosnoj politici na kontinentu koji se oslanjao na NATO od kraja Drugog svetskog rata.
Jedan od predloga je bio da se uspostavi „prava evropska vojska“ koja bi samostalno mogla da ojača bezbednost kontinenta.
Iako je tadašnji generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio da bi takav korak mogao da „oslabi vezu između Severne Amerike i Evrope“, Italija je podržala tu ideju. Ministar inostranih poslova Antonio Tajani tvrdio je da EU ne može da vodi koherentnu spoljnu politiku bez zajedničke vojske.
Međutim, ovaj predlog je naišao na snažan otpor u drugim evropskim prestonicama. Visoki spoljnopolitički zvaničnik EU Žozep Borel je 2024. godine sugerisao da, iako bi blok trebalo da pojača vojne sposobnosti svojih članica, to ne znači nužno stvaranje zajedničke vojske.
Neke zemlje članice EU, poput Danske i Poljske, koje imaju najveću potrošnju na odbranu po glavi stanovnika u okviru NATO-a, izrazile su želju da njihova bezbednost ostane zagarantovana u postojećim okvirima NATO alijanse.
Nedavno je Makron najavio da će Francuska udvostručiti vojni budžet i pozvao druge zemlje članice EU da slede taj primer, navodeći potrebu da se obezbedi evropska bezbednost čak i u slučaju promena u politici Sjedinjenih Država nakon povratka Donalda Trampa.
Od februara 2022, SAD su Ukrajini pružile preko 65 milijardi dolara vojne pomoći. Međutim, Tramp je izrazio sumnju u ovu podršku, tvrdeći da Kijev ima dovoljno resursa i zalažući se za postizanje mirovnog sporazuma sa Rusijom.
Nakon eskalacije sukoba između Rusije i Ukrajine 2022. godine, evropske zemlje su odlučno reagovale, pri čemu su se zemlje članice složile da pojačaju svoje vojne sposobnosti formiranjem većih vojnih jedinica od oko 5.000 vojnika. Neki lideri, poput Nemačke i Francuske, obećali su značajno povećanje budžeta za odbranu.
