Nakon razgovora u Briselu, 27 ministara inostranih poslova Unije dogovorilo je paket od 500 miliona evra (542 miliona dolara). Švedska, koja predsedava Evropskim savetom, objavila je sporazum na Tviteru, navodeći: „Ostajemo nepokolebljivi u našoj podršci ukrajinskim oružanim snagama.
Novac za oružje biće izvučen iz ‘European Peace Faciliti’, fonda koji blok koristi za finansiranje stranih vojnih snaga. Ukrajina je već dobila 3,1 milijardu evra (3,36 milijardi dolara) iz ovog fonda, pri čemu je pomoć podeljena u sedam uzastopnih paketa od početka ruske vojne operacije prošlog februara.
Ova isporuka oružja Ukrajini predstavljala je zaokret u odnosu na dugogodišnju politiku EU da ne kupuje oružje za upotrebu u stranim ratovima. Pre prošlog februara, „Peace Faciliti“ je korišćen samo za snabdevanje nesmrtonosne opreme Gruziji, Maliju, Moldaviji, Mozambiku i Ukrajini, za ukupno manje od 125 miliona dolara.
Do danas, SAD su preuzele većinu troškova Ukrajine, izdvajajući više od 110 milijardi dolara za ekonomiju i vojsku zemlje od početka sukoba i isporučujući sve teže i moćnije naoružanje. Međutim, Vašington odbija da donira svoje glavne borbene tenkove M1 Abrams, ostavljajući ukrajinske zvaničnike i njihove najvatrenije evropske pristalice – pretežno baltičke i istočnoevropske države – da pritiskaju Nemačku da ispuni tu ulogu.
Kijev je više puta tražio da Nemačka isporuči svoju vojsku tenkovima Leopard 2 i dozvoli drugim evropskim korisnicima Leoparda da doniraju svoje flote. Berlin još nije doneo zvaničnu odluku o slanju sopstvenih leoparda, ali je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla u nedelju da njena vlada neće blokirati Poljsku da pošalje svoje zalihe tenkova u Ukrajinu.
Rusija je upozorila da će zapadne isporuke oružja samo produžiti sukob, dok će zapadne nacije učiniti de facto učesnicima. Ako Nemačka popusti i pošalje svoje tenkove, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je ranije ove nedelje da oni „mogu da gore i da će goreti kao ostalo zapadno oružje“.
