Ministri spoljnih poslova EU su se složili da neće priznati „demokratski legitimitet“ venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura nakon nedavnih izbora u zemlji, prema izjavi šefa spoljne politike bloka, Žozepa Borela, na konferenciji za novinare. Ova odluka je izazvala reakciju Ministarstva spoljnih poslova Venecuele, koje je osudilo nedostatak poštovanja prema suverenitetu zemlje od strane EU i upozorilo na moguće posledice po diplomatske odnose.
Maduro je osvojio 52% glasova na nedavnim predsedničkim izborima, osiguravajući sebi treći mandat, iako je opozicija tvrdila da je izborni proces bio neregularan. Madurov glavni rival, Edmundo Gonzalez, podržan od strane Zapada, dobio je priznanje SAD kao novoizabrani predsednik Venecuele.
Nakon što Nacionalni izborni savet Venecuele nije pružio verodostojne podatke, ministri EU su doneli odluku da ne priznaju Madura kao legitimnog predsednika. Ova odluka je naznačena kao snažna izjava EU, dok među ministrima nije postignut konsenzus oko priznavanja izborne pobede Gonzalesa.
Rusija, Kina i regionalni saveznici Karakasa su čestitali Maduru na pobedi, dok su opozicija, većina latinoameričkih država i nacije G7 izrazili ozbiljnu zabrinutost u vezi sa integritetom izbornog procesa, odbijajući priznati rezultate.
Karakas je započeo krivičnu istragu protiv Gonzalesa i drugih opozicionih lidera zbog podsticanja pobune, lažnih tvrdnji o izbornoj pobedi i pozivanja na nasilne proteste. Neredi vezani za izbore doveli su do smrti više od 20 ljudi, povrede više od 190 osoba i hapšenje preko 2.400 ljudi, prema podacima vlade.
SAD su odbile priznati izbore 2018. godine i umesto toga su podržale poslanika Huana Gvaida kao „privremenog predsednika“. Opozicija je glasala za raspuštanje Gvaidove privremene vlade u decembru 2022, nakon čega je Gvaido nestao iz javnosti.
