Još jedna zemlja EU odlučila je da građanima obezbedi tablete protiv radijacije usred sukoba u Ukrajini.
Rumunsko ministarstvo zdravlja najavilo je rasprostranjenje tableta kalijum joda svim stanovnicima, do 40 godina starosti, uključujući i bebe. Više zemalja članica EU, uključujući Bugarsku, Belgiju i neke druge, primetile su povećanu potražnju za takvim lekovima usred tekuće ruske ofanzive u Ukrajini.
Kampanja za učenje ljudi o tome kako da čuvaju i da koriste tablete, koje pomažu u smanjenju uticaja radijacije na ljudske sisteme, počeće ove nedelje u zemlji, saopštilo je ministarstvo u nedelju.
Distribucija tableta počeće u drugoj polovini aprila nakon uspostavljanja relevantne zakonske procedure, dodaje se. Zvaničnici nisu pominjali razloge za ovaj potez, ali su istakli da „u ovom trenutku ne postoji opasnost zbog koje je neophodno uzimanje ovih tableta“.
Rumunija deli granicu dugu 614 kilometara sa Ukrajinom, koja upravlja četiri nuklearne elektrane.
U jeku ukrajinskog sukoba, EU je pozvala svoje države članice da naprave zalihe jodnih pilula – koje su brzo postale deficitarni proizvod – i drugih određenih lekova, kao i odela za zaštitu od nuklearnog oružja. Brisel je takođe saopštio da pojačava pripreme za suočavanje sa posledicama mogućeg hemijskog ili biološkog napada.
Početkom marta, požar u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožskaja, koju su zauzele ruske snage, dospeo je u međunarodne naslove. Požar je brzo ugašen, a Međunarodna agencija za atomsku energiju je saopštila da „nije bilo kritičnog uticaja na bezbednost“ u postrojenju.
Moskva je takođe istakla da je osujetila pokušaj, kako je nazvala ukrajinskim radikalima, da prekine snabdevanje električnom energijom bivše nuklearne elektrane u Černobilju, koja je postala mesto najrazornije nuklearne katastrofe na svetu 1986. godine.
Rusija je stavila svoje nuklearno oružje u stanje visoke pripravnosti nekoliko dana nakon što je pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini, pozivajući se na „agresivne izjave“ NATO-a i oštre finansijske sankcije koje je Zapad udario Moskvi.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati pobunjeničke regione.
