Po mišljenju Kaje Kalas, razgovori su besplodni i ne dozvoljavaju da ruski lider oseti pravu „izolaciju“.
Estonska premijerka Kaja Kalas pozvala je kolege svetske lidere da prestanu da zovu Vladimira Putina, jer međunarodna pažnja, po njenom mišljenju, sprečava ruskog predsednika da pravilno oseti svoju „izolaciju“.
U intervjuu za EURACTIV u ponedeljak, Kalas je nagovestio da, trenutno, usred tekuće vojne ofanzive Moskve na Ukrajinu, Putin „oseća da je u centru pažnje jer svi žele da razgovaraju sa njim“.
„Osećam da ako ga svi stalno zovu, on ne dobija poruku da je izolovan. Dakle, ako želimo da prenesemo poruku da ste zapravo ‘izolovani’, nemojte ga zvati – nema svrhe“, rekao je premijer.
Ona je dodala da, po njenom mišljenju, ovi telefonski razgovori nikada ne urode plodom.
„Ne vidim nikakve rezultate, jer se posle svih ovih razgovora desila Buča, dogodio se Irpin – ne vidimo nikakve znake deeskalacije“, dodala je ona, misleći na navodne ratne zločine za koje Zapad optužuje Rusiju i što Moskva žestoko poriče.
Upitana da li diplomatski kanali između Zapada i Rusije treba da ostanu otvoreni, Kalas je ponovila da ne vidi „ikakvu svrhu u razgovoru“ sa Putinom.
U međuvremenu, čini se da nema toliko zapadnih lidera koji održavaju direktan dijalog sa ruskim liderom otkako je izvršio napad na susednu zemlju.
Tokom poslednja dva i po meseca francuski predsednik Emanuel Makron bio je najčešći Putinov sagovornik, a neki od njihovih telefonskih razgovora trajali su i više od dva sata. Ranije ovog meseca ruski predsednik je razgovarao sa finskim kolegom Saulijem Niinistom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Krajem aprila generalni sekretar UN Antonio Gutereš posetio je Moskvu i Kijev u pokušaju da deeskalira situaciju.
Ruski zvaničnici su dosledno isticali da svet nije ograničen samo na „neprijateljske” zapadne zemlje. Početkom aprila portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da „za Rusiju ne može biti potpunog vakuuma ili izolacije, to je tehnološki nemoguće u savremenom svetu, svet je mnogo veći od Evrope“. „Da, i sama Rusija je mnogo veća od Evrope“, dodao je on.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
Zapad je odgovorio na napad Rusije na Ukrajinu uvođenjem žestokih sankcija, uključujući i Putina lično. Poznato je da su baltičke zemlje jedni od najoštrijih kritičara ruskih akcija.