NATO snage intenzivirale su pomorske patrole na Baltičkom moru nakon niza oštećenja podmorskih kablova i infrastrukture koja povezuje nordijske i baltičke zemlje sa ostatkom Evrope. Incidenti, uključujući oštećenje ključnog električnog kabla Estlink-2 krajem decembra, izazvali su zabrinutost zbog sabotaže, a sumnja je pala na Rusiju, iako direktni dokazi još nisu pruženi.
Estonski lovac na mine EML Sakala jedan je od NATO brodova koji patroliraju regionom, beležeći aktivnosti plovila i tražeći potencijalne pretnje. Od oštećenja Estlinka-2, procenjuje se da je deset podmorskih kablova i cevovoda oštećeno širom Baltika, što ukazuje na moguć obrazac sabotaže.
Jedan od osumnjičenih za incident sa Estlinkom-2 je tanker Eagle S, za koji finske vlasti tvrde da je svojim sidrom presekao energetske i komunikacione kablove. Brod, koji je deo ruske „flote u senci“ namenjene izbegavanju sankcija, zaplenjen je radi istrage.
Slični incidenti uključuju i kineski brodove, poput Ii Peng 3, koji su osumnjičeni za oštećenje kablova između Švedske, Litvanije i Nemačke. Ipak, do sada nisu objavljeni konkretni nalazi.
Incidenti su dodatno pojačali tenzije između Zapada i Rusije nakon njene invazije na Ukrajinu. Sabotaže su deo, kako zapadni lideri tvrde, širih napora Moskve da destabilizuje Evropu, koristeći hibridne metode napada na kritičnu infrastrukturu.
Visoka predstavnica EU za bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da su ovi napadi deo „koordinisanog obrasca“ za podrivanje energetske i digitalne infrastrukture. Finski predsednik Aleksander Stub i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe su sugerisali da ovakvi incidenti nisu slučajni.
Kako bi se suprotstavili pretnjama, NATO i evropske nacije pojačale su saradnju. Zajedničke ekspedicione snage, koje uključuju 10 evropskih zemalja, dogovorile su se o strožim merama praćenja sumnjivih brodova.
Inicijative uključuju upotrebu veštačke inteligencije za praćenje brodova i procenu rizika, kao i zahtev za dokazima o osiguranju za brodove koji plove kroz severnu Evropu.
Ipak, zapadne zemlje su oprezne u direktnom optuživanju Rusije bez čvrstih dokaza. General-major Andrus Merilo iz Estonske vojske naglasio je da bi se Zapad trebao pripremiti za mogućnost da su ove akcije deo „sledeće faze eskalacije“ Rusije.
Baltičko more, okruženo članicama NATO-a nakon pridruživanja Finske i Švedske, ostaje ključna tačka za evropsku trgovinu i energetsku sigurnost. Međutim, plitke vode i intenzivan pomorski saobraćaj čine kritičnu infrastrukturu ranjivom na sabotaže.
Ako bi dodatni kablovi bili oštećeni, poput preostalih kapaciteta Estlinka-2, Estonija bi se suočila s ozbiljnim energetskim izazovima, povećavajući troškove za građane i pritisak na vladu—potencijalno u korist Moskve.
Kako se pojačavaju tenzije na Baltiku, NATO i evropske države moraju uravnotežiti vojne i političke odgovore, uz istovremeno jačanje zaštite kritične infrastrukture. Incidenti na moru dodatno naglašavaju ranjivost Evrope na hibridne pretnje i potrebu za kolektivnim i odlučnim delovanjem.
