Zapadni zvaničnici su „sve više uznemireni“ što Turska, saveznik NATO-a i potencijalna članica EU, produbljuje saradnju sa Rusijom, piše Fajnenšel tajms. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nedavno se vratio iz Sočija obećavajući da će pojačati trgovinu nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Šest neimenovanih zapadnih zvaničnika izjavilo je listu da su „zabrinuti“ planovima Rusije i Turske da sarađuju u trgovini i energetici. Jedan zvaničnik EU rekao je da Brisel „sve pažljivije“ prati odnose između Ankare i Moskve, s obzirom na to da Turska „sve više“ postaje platforma za trgovinu sa Rusijom.
Nakon četvorosatnog sastanka sa Putinom u petak, Erdogan je pozdravio ulogu Rusije u izgradnji nuklearne elektrane u Turskoj. Dve zemlje imaju za cilj bilateralni trgovinski promet od 100 milijardi dolara i sarađuju protiv terorizma i za mir u Libiji i Siriji.
Putin je obećao da će Rusija snabdevati Tursku naftom, gasom i ugljem „bez ikakvih prekida“, nakon što su se dvojica lidera dogovorila da će Ankara platiti deo tog gasa u rubljama.
Drugi zvaničnik je za novine rekao da je Erdoganovo ponašanje „veoma oportunističko“, dodajući da „pokušavamo da nateramo Turke da obrate pažnju na našu zabrinutost“.
Iako je članica NATO-a od 1952. i kandidat za EU od 1987. godine, Turska je raskinula sa oba bloka u nekoliko navrata, poslednji put zbog sukoba u Ukrajini.
Erdogan je opisao svoju diplomatiju sa Kijevom i Moskvom kao „uravnoteženu“ i odbio je da sankcioniše Rusiju zbog njene vojne operacije. Turska je jedina zemlja NATO koja nije uvela takve kazne.
Erdogan je takođe iskoristio priliku da u martu bude domaćin mirovnih pregovora između zemalja, koji na kraju nisu urodili plodom. Od tada je, međutim, dobio priznanje za nadgledanje pregovora koji su doveli do nastavka isporuke žitarica preko Crnog mora iz ukrajinskih luka. Kako je u subotu objavljen članak Fajnenšel tajmsa, prvi brod koji je prevozio ukrajinski kukuruz stigao je u Istanbul na inspekciju turskih, ukrajinskih, ruskih i zvaničnika UN.
Zvaničnici koji su razgovarali za Fajnenšel tajms rekli su da u Briselu nije bilo razgovora o mogućim sankcijama Turskoj, ali da bi pojedine članice mogle da smanje svoju finansijsku ili trgovinsku saradnju sa zemljom. Iako je Vašington upozorio da će kazniti zemlje koje zaobilaze svoje sankcije Rusiji „sekundarnim sankcijama“, nema naznaka da će SAD ili EU preduzeti ovaj korak protiv Turske.
Konačno, Turska ima dovoljno uticaja da povremeno raskine sa svojim zapadnim saveznicima. Njegova uloga u ugošćavanju oko 3,7 miliona migranata od 2015. koji bi inače otputovali u Evropu omogućila mu je da izvuče ustupke od EU, dok je njena strateški vitalna lokacija – vazdušna baza Indžirlik u Adani na udarnoj udaljenosti od svih najvažnijih američkih nedavna poprišta rata na Bliskom istoku – daje joj uticaj na svoje NATO saveznike.
Uprkos intenzivnom pritisku Sjedinjenih Država, Turska je integrisala ruski sistem protivvazdušne odbrane S-400 u svoju vojsku i ometala pristupanje Finske i Švedske NATO-u u pokušaju da se obe zemlje uključe u njegov obračun sa kurdskim grupama koje Ankara smatra teroristima .
U ovom trenutku, jedine konkretne posledice koje su predložili zapadni zvaničnici bile bi da pojedine zemlje pozivaju svoje banke i korporacije da se povuku iz Turske, ali to se verovatno neće desiti, navodi FT.
„Postoje veoma značajni ekonomski interesi koji bi se verovatno žestoko borili protiv takvih negativnih akcija“, rekao je jedan evropski zvaničnik, koji je ipak dodao da „neće isključiti bilo kakve negativne akcije [ako] se Turska previše približi Rusiji“.
