Govoreći na konferenciji za novinare u Pragu, turski lider je otkrio da se odnosi Ankare sa Finskom „razlikuju od onih sa Švedskom. „Po Erdoganovom mišljenju, „Finska nije zemlja u kojoj teroristi slobodno lutaju,” dok je Švedska „mesto gde teror hara”.
„Dakle, što se tiče Finske i Švedske, NATO će morati da donese odluku. Ako donesu odluku koja ide u korist Finske, naravno da ćemo učiniti sve što se od nas traži“, rekao je Erdogan.
Njegove primedbe su usledile istog dana kada je finski ministar odbrane Anti Kaikonen potvrdio da će njegova zemlja zajedno sa svojim „bliskim partnerom Švedskom“ iskovati put ka NATO-u.
Turska vlada, koja se u početku protivila pristupanju Finske i Švedske, pristala je da formalno podrži njihove kandidature krajem juna. Ovo je postalo moguće nakon što su Stokholm i Helsinki potpisali sporazum u deset tačaka kojim su se obavezali da će odgovoriti na zahteve za ekstradiciju, ukinuti izvoznu kontrolu i prekinuti podršku grupama koje Ankara smatra terorističkim. Među takvim grupama su aktivisti Kurdistanske radničke partije (PKK) koji su tražili azil u dve nordijske države, kao i sledbenici sveštenika Fetulaha Gulena, koji živi u egzilu u SAD.
Od jula, i Švedska i Finska preduzele su niz koraka da obezbede odobrenje Ankare za svoje kandidature za NATO. Prošle nedelje, Švedska je objavila da će ukinuti embargo na oružje koji je uvela Turskoj 2019. zbog vojne operacije te zemlje protiv kurdskih pobunjenika u Siriji.
Međutim, pregovori između Švedske i Turske su očigledno ostali na niskoj tački od velikog neuspeha tokom leta. Komplikacije su izazvale fotografije koje su se pojavile u julu na kojima se vidi nekoliko švedskih poslanika kako pozira sa zastavama PKK.
Ranije ove sedmice, tenzije su dodatno porasle nakon što je Turska pozvala švedskog ambasadora zbog TV programa koji je Ankara smatrala uvredljivim.
Da bi zemlja kandidat bila primljena u NATO, potrebna je jednoglasna saglasnost svih sadašnjih članica. Osim Turske, samo Mađarska još nije odobrila prijem Helsinkija i Stokholma. Iako Budimpešta nije iznela nikakve primedbe na članstvo nordijskih zemalja, vlada je odlučila da ne ubrza glasanje u parlamentu.
Finska i Švedska, koje su decenijama bile neutralne zemlje, odlučile su da se pridruže NATO-u nakon ruske vojne operacije u Ukrajini.
