Stručnjaci su upozorili da čak ni potpuno popunjena skladišta gasa uoči zimskih meseci ne mogu da garantuju da će narednog leta i sledeće zime biti dovoljno zaliha.
Zemlje EU uspele su da popune svoja skladišta gasa do 90% krajem septembra, kada potražnja za grejanjem obično počinje da raste. Ovo se desilo uprkos smanjenju ruskih isporuka usled pritiska sankcija u vezi sa Ukrajinom.
„Mi smo u gasnoj krizi i nastavićemo da budemo malo u kriznom režimu u naredne dve ili tri godine“, rekao je Sid Bambavale, šef sektora za tečni prirodni gas za azijski region u Vitolu, za FT na azijski samit o robama u Singapuru. „Dakle, nemojmo razvijati lažni osećaj sigurnosti.“
Analitičari koje citira FT sugerišu da EU treba da drastično smanji potražnju za energijom i pronađe dodatne zalihe gasa za region.
Prema Raselu Hardiju, izvršnom direktoru Vitola, cene gasa bi morale da ostanu dovoljno visoke da suzbiju potražnju iz industrijskog sektora tokom leta kako bi se skladišta mogla ponovo napuniti.
Najveća energetska kriza sa kojom se blok suočava dolazi nakon što je uveo nekoliko rundi sankcija Rusiji, koja je nekada bila njen najveći snabdevač prirodnim gasom. Energetska kriza u regionu dramatično se pogoršala početkom jula nakon prvih prekida ruskih snabdevanja brojnim zemljama EU. Smanjenje isporuka pripisano je problemima sa održavanjem turbina za gasovod Severni tok zbog sankcija uvedenih Rusiji. Gasovod je kasnije sabotiran u septembru, zbog čega je postao nefunkcionalan.