Globalno zagrevanje izazvano ljudima nastavilo je da raste „brzinom bez presedana“ od poslednje velike procene klimatskog sistema objavljene pre dve godine, kaže 50 vodećih naučnika.
Jedan od istraživača je rekao da je analiza bila „blagovremeni poziv za buđenje“ da su tempo i obim klimatskih akcija nedovoljni, a dolazi kada se stručnjaci za klimu sastaju u Bonu kako bi pripremili teren za veliku klimatsku konferenciju COP28 u UAE. decembra, što će uključiti pregled napretka ka održavanju globalnog zagrevanja na 1,5°C do 2050. godine.
S obzirom na brzinu kojom se globalni klimatski sistem menja, naučnici tvrde da kreatori politike, pregovarači o klimi i grupe civilnog društva moraju da imaju pristup ažuriranim i čvrstim naučnim dokazima na kojima će zasnivati odluke.
Autoritativan izvor naučnih informacija o stanju klime je Međuvladin panel UN-a za klimatske promene (IPCC), ali vreme za preokret za njegove glavne procene je pet ili deset godina, a to stvara „jaz u informacijama“, posebno kada su klimatski indikatori se brzo menjaju.
U inicijativi koju predvodi Univerzitet u Lidsu, naučnici su razvili platformu otvorenih podataka, otvorenu naučnu platformu—Indikatori globalnih klimatskih promena i veb stranicu (https://igcc.earth/). Svake godine će ažurirati informacije o ključnim klimatskim indikatorima.
Projektom Indikatori globalnih klimatskih promena koordinira profesor Piers Forster, direktor Priestlei centra za klimatsku budućnost u Lidsu. On je rekao: „Ovo je kritična decenija za klimatske promene. Odluke donete sada će uticati na to koliko će temperature porasti i stepen i ozbiljnost uticaja koje ćemo videti kao rezultat.
„Dugoročne stope zagrevanja su trenutno na dugoročnom visokom nivou, uzrokovane najvišim nivoima emisije gasova staklene bašte. Ali postoje dokazi da je stopa povećanja emisije gasova staklene bašte usporila.
„Moramo da budemo okretni u suočavanju sa klimatskim promenama. Moramo da promenimo politiku i pristupe u svetlu najnovijih dokaza o stanju klimatskog sistema. Vreme više nije na našoj strani. Pristup savremenim informacije o datumu su od vitalnog značaja.“
Pišući u časopisu Earth Sistem Science Data, naučnici su otkrili kako su se ključni indikatori promenili od objavljivanja IPCC-ovog izveštaja Radne grupe 1 Šeste procene 2021. godine, koji je proizveo ključne podatke koji su uključeni u sledeći IPCC Šesti sintezni izveštaj.
Profesorka Maisa Rohas Koradi, ministar životne sredine u Čileu, autor IPCC-a i naučnik uključen u ovu studiju, rekla je: „Godišnje ažuriranje ključnih indikatora globalnih promena je ključno za pomoć međunarodnoj zajednici i zemljama da zadrže hitnost rešavanja problema klimatska kriza na vrhu dnevnog reda i za donošenje odluka zasnovanih na dokazima.
„U skladu sa ‘mehanizmom s čegrtaljkom’ povećanja ambicija predviđenih Pariskim sporazumom, potrebne su nam naučne informacije o emisijama, koncentraciji i temperaturi što je češće moguće kako bismo održavali međunarodne pregovore o klimi ažurnim i kako bismo mogli da ih prilagodimo i ako je potrebno ispravne nacionalne politike. U slučaju Čilea, imamo zakon o klimatskim promenama koji ima za cilj usklađivanje vladinih politika sa klimatskim akcijama.“
Jedan od glavnih nalaza analize je stopa opadanja onoga što je poznato kao preostali ugljenični budžet, procena koliko ugljenika može biti ispušteno u atmosferu da bi se dalo 50% šanse da se globalni porast temperature zadrži unutar 1,5° C.
IPCC je 2020. izračunao da je preostali budžet za ugljenik bio oko 500 gigatona ugljen-dioksida. Do početka 2023. cifra je bila otprilike upola manja od oko 250 gigatona ugljen-dioksida.
Smanjenje procenjenog preostalog budžeta za ugljenik je posledica kombinacije kontinuiranih emisija od 2020. i ažuriranih procena zagrevanja izazvanog ljudima.
Profesor Forster je rekao: „Iako još nismo na zagrevanju od 1,5°C, budžet za ugljenik će verovatno biti iscrpljen za samo nekoliko godina jer imamo trostruki udar grejanja od veoma visokih emisija CO 2, grejanja od povećanja drugih GHG emisije i grejanje usled smanjenja zagađenja.
„Ako ne želimo da vidimo kako cilj od 1,5°C nestaje u našem retrovizoru, svet mora da radi mnogo više i hitno na smanjenju emisija. Naš cilj je da ovaj projekat pomogne ključnim igračima da hitno urade taj važan posao. sa ažurnim i blagovremenim podacima na dohvat ruke.“
Dr Valerie Masson-Delmotte, sa Universite Paris Saclai, koja je kopredsedavala Radnom grupom 1 IPCC-ovog Šestog izveštaja o proceni i bila uključena u projekat klimatskih indikatora, rekla je: „Ovo snažno ažuriranje pokazuje intenziviranje zagrevanja naše klime izazvano ljudskim aktivnostima To je pravovremeni poziv za buđenje za globalni pregled Pariskog sporazuma 2023. – tempo i obim klimatskih akcija nisu dovoljni da ograniče eskalaciju rizika povezanih sa klimom.“
Kako su nedavni izveštaji IPCC-a ubedljivo pokazali, sa svakim daljim povećanjem globalnog zagrevanja, da se učestalost i intenzitet klimatskih ekstrema — uključujući ekstremne vrućine, obilne padavine i poljoprivredne suše — povećavaju.
Indikatori globalnih klimatskih promena će imati godišnje ažurirane informacije o emisiji gasova staklene bašte, globalnom zagrevanju izazvanom ljudima i preostalom budžetu za ugljenik.
Veb lokacija proširuje uspešnu klimatsku kontrolnu tablu pod nazivom Climate Change Tracker, koju su kreirali programeri softvera koji su preuzeli ideje iz finansijske industrije o tome kako da se javnosti predstave složene informacije.
