Demokratska senatorka iz Masačusetsa Elizabet Voren objavila je u ponedeljak da će se kandidovati za treći mandat 2024. godine.
Voren, istaknuti glas liberalnog krila Demokratske partije i neuspeli predsednički kandidat 2020, rekla je da se kandiduje za ponovni izbor kako bi okončala korupciju u Vašingtonu, učinila da ekonomija radi za srednju klasu i zaštiti demokratiju.
„Prvo sam se kandidovao za Senat jer sam video kako je sistem namešten za bogate i moćne i protiv svih ostalih. Pobedio sam jer to znaju i glasači Masačusetsa. A sada se ponovo kandidujem za Senat jer imamo još mnogo toga što moramo da uradimo“, rekao je Voren u video snimku kampanje objavljenom u ponedeljak.
Voren, 73, imala je više od 2,3 miliona dolara na računu za kampanju na kraju 2022. godine, prema izveštajima podnetim Federalnoj izbornoj komisiji.
Voren je prvi put pobedio na izborima 2012. godine, pobedivši sadašnjeg republikanskog američkog senatora Skota Brauna, koji je izabran da popuni mandat demokratskog američkog senatora Edvarda Kenedija, koji je umro 2009. godine.
Pobedom, tadašnja profesorka Pravnog fakulteta na Harvardu postala je prva žena izabrana u Senat SAD iz Masačusetsa.
Voren je 2018. osvojila drugi mandat, lako pobedivši republikanskog kandidata Džefa Dila, pre nego što je brzo krenula na predsednički položaj.
Iako je popularna među nekim demokratskim biračima zbog svoje grube retorike, Voren nije uspela da se odvoji od partijskog čopora kandidata i odustala je nakon što nije uspela da pobedi nijednu od država koje su glasale u Super utorak, uključujući i treće mesto na predizborima demokrata u njoj domovina.
Tokom kampanje protiv Brauna i ponovo tokom njene kandidature za predsednika, Voren je bila praćena prethodnim tvrdnjama o indijanskom nasleđu i njenom nesposobnošću da obezbedi dokumentaciju o tom poreklu.
To je navelo tadašnjeg predsednika Donalda Trampa da je krene za njom u ranoj predsedničkoj kampanji, podrugljivo nazivajući je „Pokahontas“. Voren je rekla da je saznala za svoje porodične veze sa plemenima Čeroki i Delaver iz priča koje su ispričali njeni roditelji.
Nakon gubitka 2020, Voren je nastavila da se fokusira na finansijski sektor.
Voren se nedavno pridružio predstavniku iz Kalifornije Kejti Porter, demokrati, kako bi podstakla predlog za ukidanje određenih aspekata Dod-Frenkovog zakona iz 2018, usvojenog posle finansijske krize deceniju ranije.
Nacrt zakona, koji je deo diskusija u Kongresu nakon nedavnog iznenadnog propasti dve banke, verovatno neće napredovati.
U svom video snimku kampanje, Voren je označila niz prioriteta od donošenja poreza na bogatstvo i postavljanja strožih pravila za banke do toga da brigu o deci učini pristupačnijom, zaštite priobalnih zajednica i izgradnje, kako je ona nazvala, „transportnog sistema 21. veka u celom Masačusetsu“.
Nejasno je ko bi mogao da izazove Vorena za mesto u Senatu. Činilo se da su mnoge demokrate čekale da Voren ili njegov kolega američki senator iz Masačusetsa Edvard Marki, takođe demokrata, odluče da ne traže reizbor. Marki se 2020. odbranio od primarnog izazova tadašnjeg demokratskog poslanika SAD Džoa Kenedija.
Državna Republikanska partija pokušava da se obnovi nakon što je prošle godine izgubila funkciju guvernera kada je republikanski guverner Čarli Bejker odlučio da se ne kandiduje za treći mandat, a demokrata Maura Hili lako je pobedila kandidata GOP-a Džefa Dila.
Voren već ima podršku mnogih demokrata iz Masačusetsa visokog profila, uključujući predstavnicu SAD Ajanu Presli, gradonačelnicu Bostona Mišel Vu i Markija.
Voren radi u nekoliko kongresnih komiteta, uključujući Komitet za bankarstvo, stambena i urbana pitanja, Komitet za finansije i Komitet za oružane snage.
