Ekstremni vremenski događaji, uključujući tropske oluje, poplave i suše, nemilosrdno su pogađali Afriku u poslednje tri godine, uzrokujući krize gladi i raseljavanja. Ovi događaji ostavljaju za sobom još jednu smrtonosnu pretnju: najgore epidemije kolere na kontinentu.
Od kraja 2021. godine, u južnoj i istočnoj Africi više od 6.000 ljudi umrlo je od kolere, a prijavljeno je gotovo 350.000 slučajeva. Malavi i Zambija beleže najgore epidemije u svojoj istoriji, dok Zimbabve, Mozambik, Kenija, Etiopija i Somalija takođe trpe teške posledice.
Ekstremne vremenske prilike dovele su do kontaminacije izvora vode, čime je povećana učestalost bakterijske infekcije koja se prenosi vodom. Naučnici i zdravstvene vlasti ističu da klimatske promene igraju ključnu ulogu u pokretanju ovih epidemija.
„Epidemije su sve veće jer su ekstremni klimatski događaji sve češći,“ rekao je Tulio de Oliveira, naučnik iz Južne Afrike.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označava koleru kao bolest siromaštva, koja se širi tamo gde su loši sanitarni uslovi i nedostatak čiste vode. Afrika je ove godine zabeležila osam puta više smrtnih slučajeva od kolere nego Bliski istok, drugi najteže pogođeni region.
Pored klimatskih promena, Afrika se suočava i sa globalnom nestašicom vakcina protiv kolere. SZO je saopštila da postoji „kritičan nedostatak“ oralnih vakcina protiv kolere u globalnim zalihama, što dodatno otežava kontrolu epidemija na kontinentu.
Nedostatak vakcina već je doveo do smrtnosti. U gradu Lilanda u Zambiji, Mildred Banda je izgubila jednogodišnjeg sina zbog kolere, jer nije bilo dovoljno vakcina za preventivne kampanje.
Stručnjaci ističu da je za borbu protiv kolere potrebna međunarodna podrška i ulaganja, posebno u siromašnijim zemljama koje su najviše pogođene. Dok se svet suočava sa klimatskim promenama, borba protiv bolesti poput kolere postaje sve teža i zahteva koordinisane napore na globalnom nivou.
