VARŠAVA, Poljska — Danska je u utorak saopštila da veruje da „namerne akcije” nepoznatih počinilaca stoje iza velikih curenja, za koja seizmolozi kažu da su usledila nakon snažnih eksplozija, u dva gasovoda za prirodni gas koji idu ispod Baltičkog mora od Rusije do Nemačke.
Evropski lideri i eksperti ukazali su na moguću sabotažu usred energetskog sukoba sa Rusijom izazvanog ratom u Ukrajini. Iako je napunjen gasom, ni jedan cevovod ga trenutno ne snabdeva u Evropu.
„Jasna je procena vlasti da su to namerne radnje – a ne nesreće“, rekla je danska premijerka Mete Frederiksen.
Ali dodala je da „nema informacija koje ukazuju ko bi mogao da stoji iza toga“. Frederiksen je takođe odbacio sugestiju da je incident bio napad na Dansku, rekavši da je do curenja došlo u međunarodnim vodama.
Incident je zasenio inauguraciju dugo očekivanog gasovoda koji će norveški gas dovesti u Poljsku kako bi se ojačala energetska nezavisnost kontinenta od Moskve.
Prva eksplozija zabeležena je rano u ponedeljak jugoistočno od danskog ostrva Bornholm, rekao je Bjorn Lund, direktor Švedske nacionalne seizmičke mreže. Druga, jača eksplozija severoistočno od ostrva te noći bila je ekvivalentna zemljotresu magnitude 2,3. Eksplozije su registrovale i seizmičke stanice u Danskoj, Norveškoj i Finskoj.
„Nema sumnje, ovo nije zemljotres“, rekao je Lund.
Danski ministar odbrane Morten Bødskov otputovaće u sredu u Brisel da razgovara o curenju informacija sa šefom NATO-a Jensom Stoltenbergom.
Ministar spoljnih poslova Danske Jepe Kofod rekao je da su obližnje Švedska, Nemačka i Poljska stalno obaveštene i da ćemo „obavestiti i kontaktirati Rusiju u ovom slučaju“.
On je rekao da danska spoljna obaveštajna služba nije videla nikakvu povećanu vojnu pretnju protiv Danske nakon tri curenja na gasovodima Severni tok 1 i 2.
Stvorili su penasto belo područje na površini vode, slike koje je objavila danska vojna emisija. Danski ministar energetike Dan Jørgensen rekao je da „ne možemo reći koliko dugo će curenje trajati“ jer gas nije isključen. Nije bilo naznaka kada će gas biti isključen.
Nemački operater gasovoda, Nord Stream AG, rekao je da priprema istraživanje za procenu štete u saradnji sa lokalnim vlastima.
„Trenutno nije moguće proceniti vremenski okvir za obnavljanje infrastrukture za transport gasa“, navodi se u saopštenju kompanije. „U toku istrage biće razjašnjeni uzroci incidenta.
U Švedskoj, vršilac dužnosti premijera Magdalena Andersson rekla je da je „verovatno reč o sabotaži“, ali ne o napadu na Švedsku.
Andersson je dodao da nas je susedna Norveška bogata naftom „obavestila o povećanoj aktivnosti dronova u Severnom moru i merama koje su preduzeli u vezi sa tim.
Ministarka inostranih poslova En Linde rekla je da Švedska „(ne) isključuje nijedan scenario i da nećemo spekulisati o motivu ili glumcu“.
Izbegli prirodni gas je skoro u potpunosti sastavljen od metana. — drugi najveći faktor koji doprinosi klimatskim promenama posle ugljen-dioksida. Dejvid Hejstings, penzionisani hemijski okeanograf u Gejnsvilu na Floridi, rekao je da će se veliki deo gasa dizati kroz more i ući u atmosferu. „Nema sumnje da je najveći uticaj ovoga na životnu sredinu na klimu, jer je metan zaista moćan gas staklene bašte“, rekao je on.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, metan je 82,5 puta lošiji za klimu od ugljen-dioksida u periodu od 20 godina, jer tako efikasno apsorbuje toplotu sunca.
Poljski premijer Mateuš Moravjecki nazvao je ove događaje „činom sabotaže“. Tokom ceremonije u severozapadnoj Poljskoj, Moravjecki, danski Frederiksen i poljski predsednik Andžej Duda simbolično su otvorili ventil žute cevi koja pripada Baltic Pipeu, novom sistemu koji šalje norveški gas preko Danske u Poljsku.
„Era ruske dominacije u gasnoj sferi se bliži kraju“, izjavio je Moravjecki. „Epoha koja je bila obeležena ucenama, pretnjama i iznudama.
Nijedan zvaničnik nije predstavio dokaze o tome šta je izazvalo curenje informacija, ali pošto je nepoverenje u Rusiju naglo, neki su se plašili da je Moskva sabotirala sopstvenu infrastrukturu iz inata ili da bi upozorila da su gasovodi ranjivi na napade. Curenje je podiglo ulog u tome da li je meta energetska infrastruktura i dovelo do malog porasta cena prirodnog gasa.
„Jasno vidimo da je ovo akt sabotaže, čin koji verovatno znači sledeći korak eskalacije situacije sa kojom se suočavamo u Ukrajini“, rekao je Moravjecki.
Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je novinarima da američki zvaničnici nisu potvrdili sabotažu ili napad.
Anders Puck Nielsen, istraživač iz Centra za pomorske operacije Kraljevskog danskog odbrambenog koledža, rekao je da je tajming curenja bio „upadljiv“ s obzirom na ceremoniju za Baltic Pipe. Rekao je da je možda neko pokušao da „pošalje signal da bi se nešto moglo dogoditi norveškom gasu“.
Obim štete znači da gasovodi Severni tok verovatno neće moći da transportuju gas u Evropu ove zime, čak i ako postoji politička volja da se oni dovedu na mrežu, kažu analitičari Evroazijske grupe. Rusija je tokom rata zaustavila tokove na gasovodu Severni tok 1 dužine 1.224 kilometra (760 milja), dok ih je Nemačka sprečila da ikada počnu u paralelnom Severnom toku 2.
„U zavisnosti od obima štete, curenje bi moglo da znači i trajno zatvaranje obe linije“, napisali su analitičari Hening Glojstin i Džejson Buš.
Pak Nilsen je o mogućoj sabotaži rekao da „tehnički gledano, ovo nije teško. Za to je potreban samo čamac. Za to su potrebni ronioci koji znaju kako da rukuju eksplozivnim napravama.“
„Ali mislim da ako pogledamo ko bi zapravo imao koristi od poremećaja, više haosa na tržištu gasa u Evropi, mislim da trenutno postoji samo jedan akter koji zapravo ima koristi od više neizvesnosti, a to je Rusija“, rekao je on.
Upitan da li je curenje možda izazvano sabotažom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da se „nijedna verzija ne može isključiti“.
„Ovo je situacija bez presedana koja zahteva hitnu istragu. Izuzetno smo zabrinuti zbog ove vesti“, rekao je on u konferencijskom razgovoru sa novinarima.
Danske i švedske pomorske vlasti izdale su upozorenja o plovidbi i uspostavile zabranjenu zonu za plovila. Brodovi mogu izgubiti plovnost, a može postojati i rizik od paljenja iznad vode i u vazduhu.
Gasovodi Severni tok bili su u centru energetskog sukoba između Evrope i Rusije od invazije na Ukrajinu krajem februara. Padne isporuke ruskog gasa izazvale su skok cena, pritiskajući vlade da pomognu u ublažavanju bolova zbog visokih računa za energiju za domaćinstva i preduzeća kako se zima približava. Kriza je takođe izazvala strah od racionalizacije i recesije.
Baltic Pipe je istaknuti element u potrazi Evropske unije za energetskom bezbednošću i trebalo bi da počne da dovodi norveški gas preko Danske i duž Baltičkog mora do Poljske 1. oktobra.
Simon Taljapijetra, stručnjak za energetiku iz Brigelovog istraživačkog centra u Briselu, spekuliše da je curenje moglo biti uzrokovano ruskom sabotažom ili antiruskom sabotažom.
Jedna od mogućnosti je da Rusija signalizira da „zauvek prekida sa Zapadnom Evropom i Nemačkom“ dok Poljska otvara svoj gasovod sa Norveškom, rekao je on.
„U svakom slučaju, ovo je oštar podsetnik na izloženost riziku evropske gasne infrastrukture“, rekao je Taljapijetra.
