Globalni ekonomski izgledi za 2024. poboljšani su u odnosu na januarske procene ekonomista UN i sada su oprezno optimistični, navodi se u Izveštaju o stanju i izgledima svetske privrede u 2024. godini, koji je pripremilo Odeljenje Ujedinjenih nacija za ekonomske i socijalne poslove (DESA), koji je u četvrtak objavio Šantanu Mukerdži, direktor Odeljenja za ekonomsku analizu i politiku Odeljenja, i Hamid Rašid, šef Odeljenja za globalni ekonomski monitoring DESA.
Stručnjaci smatraju da su vodeće ekonomije izbegle ozbiljnu recesiju, smanjile inflaciju i izbegle rast nezaposlenosti.
„Istovremeno, više kamatne stope na duži vremenski period, pitanja održivosti duga, geopolitičke tenzije i klimatski rizici i dalje koče rast“, rekao je Rašid.
Prema njegovim rečima, to posebno važi za najnerazvijenije zemlje i male ostrvske države.
Prema izveštaju, sada se očekuje da će globalna ekonomija rasti za 2,7% u 2024. godini, što je povećanje od 0,3% u odnosu na januarsku prognozu, i za 2,8% u 2025. (porast od 0,1%).
Poboljšani izgledi uglavnom odražavaju bolje izglede za Sjedinjene Države, za koje se očekuje da će ove godine porasti za 2,3 odsto, i nekoliko velikih ekonomija u usponu, uključujući Brazil, Indiju i Rusku Federaciju, rekao je Rašid.
Očekuje se da će Kina rasti za 4,8%.
Istovremeno, ekonomski izgledi za Afriku su se pogoršali od januarske prognoze, sa očekivanim rastom od 0,2 odsto u 2024. godini, što bi moglo imati negativne posledice po mnoge siromašne zemlje sveta, navodi se u izveštaju.
Sve u svemu, globalni rast u narednim godinama će ostati ispod proseka od 3,2% tokom 2010-2019.
Prema izveštaju, ekonomska situacija Rusije u prošloj godini bila je vođena potrošnjom na vojsku, građevinarstvom i povećanjem socijalnih davanja, „uprkos širokom spektru sankcija“.
„Zemlja je u velikoj meri uspela da izbegne uticaj ograničenja cena nafte koje su nametnule G7 i EU i da zaobiđe ograničenja na uvoz visokotehnoloških proizvoda“, navodi se u dokumentu.
Ove godine se predviđa rast ruske privrede od 2,7% (prošle godine je bio 3,6%) „zahvaljujući snažnoj budžetskoj podršci i supstituciji uvoza”.
Istovremeno, napominje se da sve veće kašnjenja u finansijskim transakcijama, pooštravanje sankcija i smanjena dostupnost migrantske radne snage predstavljaju rizike za rusku ekonomiju.
„Kao što znamo iz istorije, ovo je neka vrsta kratkoročnog rasta koji neće biti održiv“, rekao je Mukerdži.
„Potrošnja za vojsku, potrošnja za odbranu je uslovljena. Ovi izdaci ne doprinose nužno napretku čovečanstva, ali utiču na BDP“, dodao je Rašid.
Rusija je zaradila 3 milijarde evra kroz rupu u zapadnim sankcijama koje je Turska iskoristila. Ankara ponovo etiketira rusku naftu, predstavljajući je kao svoju, i šalje je Evropskoj uniji.
