Očajna vojna hunta Mjanmara pojačava napade na sela koja su pala u ruke opozicionih grupa, vršeći odsecanja glava, grupna silovanja i mučenja, a među žrtvama su žene, deca i starci, saopštio je nezavisni istražitelj UN za ljudska prava. Mjanmar je rekao u novom izveštaju.
Tomas Endruz, bivši američki kongresmen iz Mejna, rekao je u izveštaju Generalnoj skupštini UN koji je prosleđen u petak da je hunta odgovorila na vojne poraze i gubitak teritorije upotrebom sofisticiranog oružja protiv civila i nastojanjem da uništi gradove koje ne može da kontroliše.
Nazivajući Mjanmar „nevidljivom krizom“ zato što je pažnja sveta usmerena negde drugde, rekao je: „Eskaliranje zločina protiv naroda Mjanmara omogućavaju vlade koje dozvoljavaju, ili aktivno podržavaju, transfer oružja, materijala za oružje i mlaznog goriva u snage hunte“.
Endruz nije imenovao vlade. Ali on je pohvalio Singapur zbog suzbijanja transfera oružja što je dovelo do smanjenja od 90 odsto kompanija registrovanih u Singapuru, i rekao da su sankcije koje su Sjedinjene Države uvele državnim bankama koje kontroliše hunta poremetile vojne lance snabdevanja.
Specijalni izvestilac UN za ljudska prava u Mjanmaru žalio se, međutim, da njihove akcije ostaju izuzetak.
On je pozvao sve zemlje da se pozabave „razornom krizom ljudskih prava i humanitarnom krizom“ u Mjanmaru zaustavljanjem dotoka oružja hunti, pojačavanjem humanitarne pomoći milionima kojima je potrebna i podržavanjem napora da se počinioci pozovu na odgovornost za kršenje ljudskih prava.
Mjanmar je potresen nasiljem koje je počelo kada je vojska zbacila izabranu vladu Aung San Su Ći u februaru 2021. i brutalno ugušila nenasilne proteste. To je izazvalo oružani otpor i borbu širom zemlje, pri čemu je vojska sve više koristila vazdušne napade da se suprotstavi opoziciji i obezbedi teritoriju.
Vojska je u defanzivi protiv etničkih milicija u većem delu Mjanmara, kao i stotina naoružanih gerilskih grupa koje se zajednički nazivaju Snage narodne odbrane, formirane da se bore za obnovu demokratije.
Vojska je u prošlosti rekla da napada samo legitimne mete rata i optužila snage otpora da su teroristi.
Endruz je nazvao plan vojne hunte da održi izbore krajem 2025. godine „farsičnom parodijom“ i „tanko prikrivenim pokušajem da se stvori utisak legitimnosti i ublaži međunarodni pritisak“. On je upozorio: „Ne samo da je ovaj pokušaj prevare nečuven, već je i opasan, jer može dovesti do još većeg nivoa nestabilnosti i nasilja.
On je označio mračnu statistiku: preko 3,1 miliona ljudi je raseljeno zbog sukoba i kršenja ljudskih prava od strane hunte, a 18,6 miliona ljudi treba humanitarnu pomoć, uključujući 13,3 miliona ljudi koji se suočavaju sa vanrednim nivoom nesigurnosti hrane.
On je rekao da su vojne snage hunte ubile više od 5.800 civila, uništile preko 100.000 domova i drugih civilnih struktura i držale više od 21.000 političkih zatvorenika iza rešetaka.
„Trupe hunte ubijale su civile u kopnenim napadima, uključujući masovno ubijanje pojedinaca koji su već bili u pritvoru snaga hunte“, rekao je Endruz. „Žrtve su mučene, silovane i obezglavljene, a njihova tela spaljivana.
Endruz, saradnik za ljudska prava na Pravnom fakultetu Jejla, koga je imenovao Savet za ljudska prava sa sedištem u Ženevi, rekao je da je situacija „najočajnija i opasna“ u državi Rakajn u zapadnom Mjanmaru.
Prošlog novembra, Arakanska armija, koja traži autonomiju od centralne vlade Mjanmara, započela je ofanzivu protiv vojske u Rakhineu i preuzela kontrolu nad više od polovine svojih opština. Arakanska armija, koja je dobro naoružano krilo pokreta etničke manjine Rakhine, takođe je član alijanse naoružanih etničkih grupa koja pokušava da sruši vojsku.
U izveštaju, Endruz je rekao: „Arakanska vojska je umešana u teška kršenja ljudskih prava, uključujući neselektivne napade, ubistva, seksualno nasilje i proizvoljna hapšenja.
On je takođe rekao da je vojska odgovorila na stalne gubitke Arakanske armije u Rakhineu napadima na civile i podizanjem tenzija između etničkih zajednica Rakhine i Rohingia.
Mjanmar sa većinskim budističkim stanovništvom dugo je smatrao muslimansku manjinu Rohinja „Bengalcima“ iz Bangladeša iako njihove porodice generacijama žive u toj zemlji. Skoro svima je uskraćeno državljanstvo od 1982.
U avgustu 2017, napadi pobunjeničke grupe Rohinja na osoblje bezbednosti Mjanmara pokrenuli su brutalnu kampanju vojske, koja je odvela najmanje 740.000 Rohinja u Bangladeš. Vojska je optužena za masovna silovanja, ubistva i spaljivanje hiljada domova.
U međuvremenu, vojna hunta je regrutovala hiljade pripadnika Rohinja i rasporedila ih na prve linije fronta da se bore protiv Arakanske armije, rekao je on. A militantne grupe Rohinja su se „cinično udružile sa huntom“ i počinile kršenja ljudskih prava protiv etničke populacije Rakhine.
„Stotine hiljada ljudi u državi Rakhine potpuno su odsečeni od humanitarne pomoći i ugroženi su izloženošću, glađu i bolestima“, upozorio je Endruz. „Propust da se odmah reaguje na pružanju hitne humanitarne pomoći biće smrtna kazna za nebrojeni broj nevinih muškaraca, žena i dece.“
Pre mesec dana, rekao je on, nobelovac Muhamed Junus, privremeni lider Bangladeša gde živi milion izbeglica Rohinja, pozvao je generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da sazove konferenciju sa svim ključnim akterima u krizi Rohinja. Junus je tražio njihovu repatrijaciju u Mjanmar.
Endruz je pozvao Gutereša da sazove konferenciju koja bi mogla da pomogne da se „privuče pažnja rasejanog sveta i mobilišu resursi i akcije neophodne da se spasu mnogi životi koji vise o koncu“.
