Rusija očekuje da će sankcije Zapada imati značajan uticaj na njen izvoz naftnih proizvoda, a samim tim i na njenu proizvodnju, ali to će verovatno ostaviti više sirove nafte za prodaju, rekao je za Rojters visoki ruski izvor.
U onome što Zapad smatra sankcijama bez presedana, a predsednik Vladimir Putin smatra objavom ekonomskog rata, Sjedinjene Države i njihovi saveznici pokušavaju da suze ekonomiju Rusije, drugog najvećeg svetskog izvoznika nafte posle Saudijske Arabije.
U pokušaju da kazni Rusiju za sukob u Ukrajini, Evropska unija je od 5. decembra zabranila uvoz ruske sirove nafte iz mora, a od 5. februara zabraniće ruske naftne derivate.
„Embargo na naftne derivate imaće veći uticaj od ograničenja na sirovu naftu“, rekao je visoki ruski izvor koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti situacije.
Izvor je rekao da će sankcije dovesti do većeg snabdevanja sirovom naftom iz Rusije, kojoj nedostaju kapaciteti za skladištenje naftnih derivata.
Sirovu naftu je lakše izvoziti nego proizvode, za koje su potrebni manji tankeri i tržišta u bližem okruženju, dok sirova nafta može ploviti do udaljenih regiona Azije i Amerike.
„Smatramo da bi embargo na rafinisane proizvode mogao biti značajniji od embarga na sirovu, s obzirom da je izvoz određene količine proizvoda mnogo logistički složeniji od ekvivalentne količine sirove nafte“, rekao je Ron Smit iz moskovske brokerske kuće BCS.
„Naša pretpostavka je bila da bi kombinovana dva embarga smanjila proizvodnju ruske nafte i ukupan izvoz za možda milion barela dnevno do kraja (prvog kvartala) 2023.
Visoki ruski izvor dao je srednju projekciju pada rafinerija od 15% ove godine, u skladu sa zvaničnom prognozom.
U 2022. godini proizvodnja ruskih naftnih derivata porasla je za skoro 3% na 272 miliona tona i trebalo bi da padne na 230 miliona tona ove godine, prema zvaničnoj prognozi.
Rusko ministarstvo energetike nije odgovorilo na zahtev za komentar.
Uprkos zapadnom naftnom embargu, nezapaženom čak ni tokom krize Hladnog rata, ruska proizvodnja nafte – koncentrisana u Zapadnom Sibiru – do sada je pokazala otpornost na povećanje proizvodnje sirove nafte 2022. godine.
Grupa sedam nacija (G7), Australija i 27 zemalja Evropske unije takođe su 5. decembra primenile ograničenje cene ruske sirove nafte od 60 dolara po barelu, iako se ruska mešavina trgovala ispod ovog nivoa.
G7, uključujući Sjedinjene Države, Australiju i EU, od 5. februara dizajnira sličan mehanizam ograničenja cena za ruska rafinisana goriva kao što su dizel, kerozin i mazut.
Putin je pozvao ruske proizvođače nafte da preusmjere zalihe iz Evrope na druga tržišta, poput Azije i Latinske Amerike.
Njegov čovek za naftu, zamenik premijera Aleksandar Novak, rekao je prošle nedelje da ruski proizvođači nafte nisu imali poteškoća da obezbede izvozne poslove uprkos sankcijama i ograničenjima cena.
I Kina i Indija su pojačale kupovinu.
Novak je rekao da je glavni problem za rusku naftu visok popust u odnosu na međunarodne standarde, kao i sve veći troškovi transporta.
Ruski izvor je rekao da se Rusija nada da će povratiti izvoz naftnih derivata počevši od druge polovine godine uspostavljanjem novih logističkih lanaca.
Prema zvaničnim prognozama, ruska proizvodnja nafte trebalo bi da padne na 490 miliona tona (9,8 miliona barela dnevno) u 2023. sa 535 miliona tona u 2022.
Izvoz njenih naftnih derivata je u proseku iznosio oko 1,2 miliona barela dnevno (bpd) u 2022, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
List Vedomosti objavio je 11. januara, pozivajući se na dva izvora upoznata sa podacima ministarstva, da je ruska proizvodnja nafte u periodu od 1. do 9. januara porasla za 0,1% u odnosu na decembar na oko 10,9 miliona barela dnevno.
Vedomosti su takođe saopštile da je izvoz ruske nafte početkom januara porastao za 1,2 odsto, dok je obim prerade povećan za 1,4 odsto.
Izvori u četiri velike ruske rafinerije nafte rekli su da još nije bilo promena u njihovim planovima proizvodnje za februar.
