Kenija očekuje najmanje 1,2 milijarde dolara u prilivu finansiranja između aprila i maja i u pregovorima je za nova sredstva od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za podršku smanjenju deviznih rezervi, izjavio je u sredu guverner njene centralne banke, piše Rojters.
Kao i veći deo Afrike, Kenija je teško pogođena ekonomskim posledicama pandemije COVID-19, rata u Ukrajini i pooštravanja globalne monetarne politike.
Njeno opterećenje duga, koje je dodatno pogoršano slabljenjem lokalne valute i metežima na međunarodnom tržištu, naveli su neke učesnike na tržištu da spekulišu da bi Kenija mogla da prati zambije i Ganu u bankrot, što vlada odbacuje.
„Nismo mnogo zabrinuti jer stižu značajni prilivi“, rekao je guverner Patrik Njoroge Rojtersu na marginama prolećnih sastanaka MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu.
Kenija je, zajedno sa drugim afričkim pograničnim tržištima, zamrznuta sa međunarodnih tržišta kapitala od početka prošle godine.
Međutim, očekuje se 250 miliona dolara od sindiciranih zajmova ovog meseca i zajam za budžetsku podršku od Svetske banke u maju od milijardu dolara, rekao je Njoroge.
„Ovo kompenzuje 1,2 milijarde dolara koje nismo mogli da dobijemo sa tržišta prošle godine.
Spoljne devizne rezerve su 5. aprila iznosile 6,4 milijarde dolara, prema poslednjim podacima centralne banke, što je dovoljno da pokrije 3,6 meseci uvoza.
„Rezerve su bile niže od onoga što smo očekivali, ali da li je ovaj nivo adekvatan? Odgovor je da“, rekao je guverner.
Njoroge je rekao da Kenija takođe traži novi zajam u okviru Fonda za otpornost i održivost (RST) kako bi pomogla zemljama da obezbede održivi rast.
„Već smo započeli posao“, rekao je on, ne otkrivajući potencijalnu veličinu kredita.
Sredstva RST-a su ograničena na 150% kvote MMF-a zemlje.
U međuvremenu, misija osoblja otputovaće u Najrobi početkom maja kako bi nastavila razgovore o RST kreditu i na petu reviziju programa od 2,4 milijarde dolara dogovorenog 2021. godine, uz mogućnost pregovora o dodatnom finansiranju nakon što je MMF privremeno proširio ograničenja pristupa.
„Mogli bismo da dobijemo dodatnih 163 miliona specijalnih prava vučenja uz isplate petog i šestog pregleda“ programa za 2021. godinu, rekao je Njoroge, misleći na obračunsku jedinicu Fonda.
To bi bilo oko 220 miliona dolara.
Iskorišćavanje međunarodnih tržišta duga nije predstavljalo problem širom sveta za ekonomije u usponu, ali kombinacija lepljivih visokih kamatnih stopa i slabog globalnog rasta mogla bi da gurne niz slabijih ekonomija koje se suočavaju sa rastućim potrebama za refinansiranjem u poteškoće sa dugovima sledeće godine.
Njoroge je rekao da je „vlada prilično opuštena“ u vezi sa sopstvenim evroobveznicama od dve milijarde dolara koje dospevaju u junu 2024.
„Vlada ima mnogo opcija. Drže ih blizu svojih grudi“, rekao je on ne iznoseći dalje detalje.
U međuvremenu, očekivalo se da će se inflacija smiriti u okviru ciljne zone od 2,5% do 7,5%, rekao je on, kako se vreme bude popravljalo, snižavajući cene lokalno proizvedenih prehrambenih useva, iako bi cena uvezenog kukuruza mogla da utiče na to.
Tvrdoglavo visoka inflacija koja je prošlog meseca izazvala povećanje stope veće od očekivanog u velikoj meri je posledica visokih cena hrane.
„Smatramo da imamo prilično dobre šanse da se inflacija brzo smanji i završi u zoni, recimo, u naredna tri meseca“, rekao je on.
