Kanada je odmrznula razgovore sa Turskom o ukidanju kontrole izvoza delova za bespilotne letelice nakon što je Ankara dala priznanje Švedskoj da se pridruži NATO-u, rekla je osoba upoznata sa razgovorima, što se smatra jednim od nekoliko ustupaka dobijenih u zamena za turski blagoslov, izveštava Rojters.
Zeleno svetlo predsednika Tajipa Erdogana, kojim je okončano više od godinu dana protivljenja kandidaturi Švedske za članstvo, bilo je iznenađenje čak i za saveznike kod kuće koji su ga podržali u zahtevu da Stokholm prvo preduzme korake protiv grupa koje Ankara smatra teroristima.
Erdoganova odluka, objavljena uoči samita Severnoatlantskog saveza u Vilnjusu, ubrzo je praćena saopštenjem iz Vašingtona da će Sjedinjene Države krenuti sa transferom borbenih aviona F-16 u konsultaciji sa Kongresom.
U potencijalno značajnom potezu za tursku odbrambenu industriju, članica NATO-a Kanada pristala je da ponovo otvori pregovore o ukidanju izvoznih kontrola delova za bespilotne letelice uključujući optičku opremu, rekla je osoba upoznata sa razgovorima, odbijajući da bude identifikovana jer nisu ovlašćeni da razgovaraju o detaljima sa medijima.
Kanada je obustavila izvoz neke bespilotne tehnologije u Tursku 2020. nakon što je zaključila da su tu opremu koristile azerbejdžanske snage koje se bore protiv Jermenije u enklavi Nagorno-Karabah.
Uoči samita NATO-a, Turska, koja je već tražila uveravanja u vezi sa F-16 u razgovorima sa Vašingtonom, zatražila je da se kanadska izvozna kontrola takođe uključi u završnu diskusiju, rekla je osoba upoznata sa razgovorima.
Turska je tražila „paket dogovor“, rekla je ta osoba.
Kanada je pristala da ponovo otvori pregovore o tom pitanju koje je bilo zamrznuto otkako se Turska prvobitno usprotivila kandidaturi Švedske i Finske za članstvo u NATO-u prošle godine, sve dok se Turska obavezala da će ratifikovati kandidaturu Švedske u Vilnjusu, rekla je ta osoba.
Kanada je u Vilnjusu iznela Turskoj svoj stav o pravilima u vezi sa korišćenjem bilo koje izvezene tehnologije i čeka odgovor. To znači da razgovori o kontroli izvoza više nisu zamrznuti, što je potez koji je pomogao da se odigra uloga u potvrđivanju Erdoganovog obećanja u vezi sa Švedskom, rekla je ta osoba.
Kao odgovor, portparol kanadske ministarke inostranih poslova Melani Džoli rekla je da Kanada i Turska „nastavljaju da se angažuju u iskrenim razmenama o našim bilateralnim, ekonomskim i komercijalnim odnosima“, ali je primetila da izvozna kontrola za Tursku ostaje na snazi.
Upitan da li Turska pregovara sa Kanadom o ukidanju ograničenja izvoza, zvaničnik turskog ministarstva odbrane je rekao da je neprihvatljivo da saveznici NATO-a jedni drugima uvode ograničenja izvoza i da je „na samitu u Viljnusu postignut određeni napredak po tom pitanju“.
Ali pratićemo rezultate pregovora i odluke donete na samitu u Viljnusu“, rekao je zvaničnik.
U intervjuu turskim medijima objavljenom u četvrtak, Erdogan je rekao da njegova zemlja očekuje da svi saveznici u NATO-u ukinu sankcije i ograničenja za njenu odbrambenu industriju.
Erdogan je u sredu rekao da se „nada više nego ikada“ u vezi sa prodajom borbenih aviona F-16, nakon sastanka sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom dan ranije. Turska je u oktobru 2021. zatražila kupovinu lovaca F-16 od 20 milijardi dolara i skoro 80 kompleta za modernizaciju za svoje postojeće ratne avione.
Prigovori Ankare bili su glavna prepreka na putu Švedske i Finske da se pridruže NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu. Zahtevi Turske uključivali su strožiju liniju protiv Radničke partije Kurdistana (PKK), koja je 1984. godine podigla oružje protiv turske države. Turska, Sjedinjene Države i Evropska unija označavaju PKK kao terorističku grupu.
Turski parlament ratifikovao je članstvo Finske u martu, nakon što je Erdogan rekao da je Helsinki preduzeo konkretne korake da razbije grupe koje se smatraju teroristima i da oslobodi izvoz odbrane.
Erdogan je u sredu rekao da će proslediti ratifikaciju Švedske parlamentu kada se ponovo otvori u oktobru, dodajući da će Stokholm Turskoj pružiti mapu puta u vezi sa koracima koje će preduzeti pre odobrenja.
Lider Partije nacionalističkog pokreta (MHP), od koje Erdoganova AK partija zavisi za svoju parlamentarnu većinu, rekao je u utorak da se Švedska nije distancirala od terorizma, ali je dodao da će Erdogan dati konačan poziv o kandidaturi Švedske za članstvo.
Erdogan se u četvrtak sastao sa liderom MHP Devletom Bahčelijem.
Erdogan je takođe rekao da očekuje korake od EU, uključujući ažuriranje carinske unije i bezvizna putovanja, pre nego što Turska počne „rad na sprovođenju obećanja koja je (ona) dala“.
Evropski diplomata je rekao da je Erdogan „možda maksimizirao koliko bi mogao dobiti zadržavanjem Švedske”.
„Videli smo u prošlosti da voli da koristi svoje poluge.“
