Posada NASA-ine misije na Mars izašla je iz svoje letelice nakon jednogodišnjeg putovanja koje nikada nije napustilo Zemlju.
Četiri člana dobrovoljne posade provela su više od 12 meseci u NASA-inom prvom simuliranom okruženju Marsa u svemirskom centru Džonson u Hjustonu, izlazeći iz veštačkog vanzemaljskog okruženja u subotu oko 17 časova.
Keli Hejston, Anka Selariu, Ros Brokvel i Nejtan Džons ušli su u 3D štampano stanište 25. juna 2023. kao prva posada Analognog projekta istraživanja zdravlja i performansi posade svemirske agencije.
Haston, komandant misije, počeo je jednostavnim „Zdravo“.
„Zapravo je tako divno moći da vam svima kažem ‘zdravo'“, rekla je ona.
Džons, lekar i medicinski službenik misije, rekao je da je njihovih 378 dana u zatvoru „brzo prošlo“.
Kvartet je živeo i radio na prostoru od 17.000 kvadratnih stopa (1.579 kvadratnih metara) kako bi simulirao misiju na crvenu planetu, četvrtu od Sunca i česte diskusije među naučnicima i ljubiteljima naučne fantastike o mogućem putovanju. ljudi izvan našeg meseca.
Prva posada CHAPEA fokusirala se na uspostavljanje mogućih uslova za buduće operacije na Marsu kroz simulirane svemirske šetnje, nazvane „Marsvalks“, kao i na uzgoj i berbu povrća kako bi se dopunile njihove namirnice i održavanje staništa i njihove opreme.
Takođe su radili na izazovima sa kojima bi se očekivala prava posada Marsa, uključujući ograničene resurse, izolaciju i kašnjenja u komunikaciji do 22 minuta sa svojom matičnom planetom sa druge strane zidova staništa, saopštila je NASA.
Planirane su dve dodatne misije CHAPEA i posade će nastaviti da vrše simulirane šetnje svemirom i prikupljaju podatke o faktorima koji se odnose na fizičko i bihejvioralno zdravlje i performanse, saopštila je NASA.
Stiv Kerner, zamenik direktora Džonsonovog svemirskog centra, rekao je da se većina eksperimenata prve posade fokusirala na ishranu i kako je to uticalo na njihov učinak. Posao je bio „ključna nauka dok se pripremamo da pošaljemo ljude na crvenu planetu“, rekao je on.
„Oni su odvojeni od svojih porodica, stavljeni na pažljivo propisani plan obroka i podvrgnuti mnogo opservacija“, rekao je Kerner.
„Mars je naš cilj“, rekao je on, nazvavši projekat važnim korakom u nameri Amerike da bude lider u globalnom istraživanju svemira.
Pojavivši se nakon što je Kjel Lindgren, astronaut i zamenik direktora letačkih operacija, na vrata staništa pokucao, četvorica volontera su govorili o zahvalnosti koju su imali jedni prema drugima i onima koji su strpljivo čekali napolju, kao i o lekcijama koje su naučili o potencijalnom pilotu. misija na Mars i život na Zemlji.
Brokvel, inženjer leta posade, rekao je da mu je misija pokazala važnost održivog života za dobrobit svih na Zemlji.
„Veoma sam zahvalan što sam imao ovu neverovatnu priliku da živim godinu dana u duhu planetarne avanture ka uzbudljivoj budućnosti, i zahvalan sam na prilici da živim ideju da moramo da koristimo resurse ne brže nego što oni mogu dopunjavati i proizvoditi otpad ne brže nego što se može preraditi nazad u resurse“, rekao je Brokvel.
„Ne možemo da živimo, sanjamo, stvaramo ili istražujemo u bilo kom značajnom vremenskom okviru ako ne živimo po ovim principima, ali ako živimo, možemo postići i održati neverovatne i inspirativne stvari poput istraživanja drugih svetova“, rekao je on.
Službenica za nauku Anca Selariu rekla je da su je mnogo puta pitali zašto postoji fiksacija na Marsu.
„Zašto ići na Mars? Zato što je moguće“, rekla je ona. „Zato što prostor može da ujedini i izvuče ono najbolje u nama. Zato što je to jedan odlučujući korak koji će ‘Zemljani’ preduzeti da osvetli put u naredne vekove.“
