Gafovi predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdena često su deo (viralne) svakodnevice društvenih mreža. Onima koji su protiv njega ozbiljan su argument u političkoj debati, a onima koji ga podržavaju, gafovi su postali sastavni deo njegovog političkog habitusa, kojima se i ne pridaje toliko značaja i koji se prebacuju na šalu.
Implikacije su često daleko ozbiljnije.
Jedan od novijih lapsusa američkog predsednika Bajdena došao je tokom govora u Las Vegasu kada se prisećao reakcije svog francuskog kolege, na sastanku Grupe sedam industrijski najbogatijih zemalja (G7) 2020. godine.
Nakon što je pobrkao francuske predsednike iz potpuno različitih epoha, Fransoa Miterana i Emanuela Makrona (predsednik Miteran koji je umro 1996. godine, a vodio je Francusku od 1981. do 1995. godine, dok je Emanuel Makron trenutni predsednik Francuske čiji mandat traje od 2017. godine), Bajden je pobrkao i zemlju iz koje ti predsednici dolaze, ali ubrzo je toga i sam postao svestan.
„Miteran odnosno Makron, iz Nemačke – mislim, iz Francuske, tada me je pogledao i rekao: ’Znaš, šta, zašto ste se vratili i koliko će to da traje“, rekao je Bajden.
Bajdenove godine su glavna tema u medijima i čini se da se stalno postavljaju kao jedno od njegovih glavnih slabosti u kampanji 2024. Stoga ne čudi što 79% Amerikanaca favorizuje maksimalne starosne granice za izabrane zvaničnike u Vašingtonu, a 74% podržava takva ograničenja za sudije Vrhovnog suda, prema novom istraživanju istraživačkog centra „Pew“.
Još jedan parametar istog istraživača ne ide Bajdenu u korist, jer čak 75% Amerikanaca veruje da je Bajden previše star za predsedničku funkciju. To misli 65% demokrata i 90% republikanaca. Kada su nezavisni birači u pitanju, njih 74% deli mišljenje isto mišljenje. Polovina broja Amerikanaca (50%) misli isto o Trampu, prema istoj anketi.
„Saga Miteran“ došla je kao šlagvort i podsetnik na sijaset Bajdenovih lapsusa, ležernosti, koji su često imale veće konsekvence od samo komičnih, kao njegova izjava nakon posete kineskog lidera Si Đinpinga prošle godine , u kojoj je Sija nazvao „diktatorom“ . Tadašnja reakcija državnog sekretara Entonija Blinkena postala je viralna.
„U iskušenju sam da kažem da smo imali zaista dug dan, veoma važan i intenzivan razgovor sa Kinom. Vrat mi je bio malo ukočen“, pokušao je Blinken da se izvuče iz neugodne situcije, ali je svima bilo jasno da je Bajden možda i nesvesno posuo trnje po mukotrpnim satima i satima dijaloga između Amerike i Kine u pokušaju da relaksiraju međusobne odnose.
Od njegove inauguracije, Bajdenova verbalna posrnuća, pretenciozne tvrdnje i one nepotvrđene izazivale su beskrajne glavobolje zaposlenima u administraciji i PR službi. Petnaest meseci nakon predsedničke inauguracije, Bajdenu je i dalje bilo teško da se seti svog radnog mesta, pošto je sebe povremeno nazivao senatorom, što je uloga koju je imao 36 godina pre nego što je postao potpredsednik 2009. godine. „Nije bilo mnogo senatora iz Delavera, to je mala država“, rekao je Bajden okupljenima na skupu u Beloj kući povodom obeležavanja kraja Ramazana.
Ovo je godina izbora: Milijarde izlaze na birališta, u kojim će se zemljama sve glasati Svet 04. feb 2024 8 Svet 04. feb 2024 8
Bajden je imao problem da definiše i u kojoj godini se nalazimo. Četvrtog janura 2022. godine u Beloj kući je saopštio Amerikancima da „treba da budu optimisti u pogledu 2020“, a sličan gaf usledio je i nakon što nije mogao da se seti imena svog ministra odbrane, penzionisanog generala vojske sa četiri zvezdice Lojda Ostina, tokom ceremonije u Beloj kući.
Bajdenove tvrdnje o njegovom ranijem aktivizmu za građanska prava više puta su razobličavane tokom predsedničke kampanje 2020. godine – ali on je nastavio sa istom retorikom.
„Nisam hodao u koži generacija studenata koji su hodali ovim terenima“, rekao je Bajden u Atlanti — koju je nazvao „kolevkom građanskih prava“ — u govoru u kojem su demokrate promovisale svoje izborne zakone.
„Ali hodao sam drugim terenima. Jer sam tako prokleto star da sam i tamo bio“, rekao je sa osmehom.
Ni u inostranstvu nije bilo mnogo bolje. Dok je bio u pabu u irskom gradu Dandalku, Bajden je uspeo da pomeša „All Blacks“, novozelandski ragbi tim , za ozloglašenu britansku paravojnu jedinicu „Black and Tans“ koja se borila protiv Irske republikanske armije pre jednog veka. Bela kuća je ispravila grešku u zvaničnom transkriptu.
Bajden je ostavio Luiza Inasija Lulu da Silvu vidno uznemirenog nakon što je otišao sa sastanka na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku 2023. godine bez rukovanja.
„Čujete li me, predsedniče Bajden? Ovo je istorijski trenutak za Brazil i za SAD“, upitao je Lula, lider 11. najveće svetske ekonomije, u jednom trenutku Bajdena, koji na pitanje uopšte nije obratio pažnju, fokusiran na uređaj za prevođenje.
Prilikom posete Izraelu godinu dana ranije Bajden je održao govor u čuvenom memorijalnom centru posvećenom sećanju na Holokaust Jad Vašem. Završetak je bio više nego neslavan – „…moramo da nastavimo da svedočimo, da održavamo istinu o časti Holokausta” – pre nego što se ispravio i rekao „o užasu Holokausta”.
„Uvek ćemo poštovati hrabrost i sebičnost naših trupa, nesebičnost“, rekao je, ispravljajući se Bajden u komentaru Savetu za saradnju u Zalivu u Džedi, u Saudijskoj Arabiji.
Bajden tokom obeležavanja 22. godišnjice terorističkih napada koji su se desili 11. septembra 2001. nije bio u Njujorku već na Aljasci sa američkim trupama u Enkoridžu, za šta je dobio salvu kritika. Kao da to nije bilo dovoljno loše, pa je Bajden dodatno pogoršao situaciju, rekavši da je bio na Nultoj tački (Memorijalni centar Ground Zero), 12. septembra što je tvrdnja koja je bila netačna (tog dana je bio u Vašingtonu). Bela kuća je pokušala da se „izvuče “ saopštenjem da je Bajden mislio na posetu devet dana nakon tog događaja sa delegacijom senatora.
Poznat kao entuzijasta, Bajden je u jednoj izjavi prevazišao i samog sebe.
„Imamo planove da izgradimo prugu od Pacifika pa sve do Indijskog okeana“, izjavio je predsednik na okupljanju birača Lige za očuvanje prirode.
Nedelju dana pre ove izjave, Bajden je imao sličnu nezgodu tokom zajedničke konferencije za štampu sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom, gde je na sličan način razgovarao o planovima „izgradnje pruge od Tihog okeana, od Atlantskog okeana pa sve do Indijskog okeana“.
Čak je i Njujorker Bajdena nazvao „mašinom za gafove“, a i sam Bajden je u maju 2022. godine izjavio „svako malo pogrešim“.
Nakon što su šumski požari poharali havajsko ostrvo Maui, uzrokujući smrt i razaranja, Bajden je obišao lokalitet i pokušao da uteši lokalno stanovništvo. Nije prošlo najbolje, pošto je Bajden uporedio ovu katastrofu sa trenutkom kada je „požar u njegovoj kuhinji, ugašen posle 20 minuta, mogao da proguta njegovu Korvetu iz ’67, ženu Džil i njegovu mačku“.
Godine 2022, dogodio se jedan od Bajdenovih najžešćih verbalnih grešaka u njegovoj niši gafova kada je na konferenciji u Beloj kući tražio u publici predstavnicu Indijane Džeki Valorski, osam nedelja nakon njene smrti.
„Predstavnice Džeki, da li ste ovde? Gde je Džeki?“ upitao je predsednik sa govornice, uzalud gledajući po prostoriji, dodavši „mislim da će ona biti ovde“.
Bajden je zaprepastio publiku povodom Dana veterana na nacionalnom groblju u Arlingtonu kada je nespretno upotrebio reč „crnac“ šaleći se na račun svojih godina.
„Usvojio sam stav velikog crnca u to vreme“, rekao je Bajden, ubrzo nakon što je položio venac na Spomenik neznanom junaku.
Ko je prvi čovek Amerike? Predsednik Bajden kao da nije uvek tako siguran, pa je u više navrata oslovio svoju potpredsednicu Kamalu Haris – glavnokomandujućom.
„Kada smo predsednica Haris i ja nedavno napravili virtuelni obilazak centra za vakcinaciju u Arizoni, jedna od medicinskih sestara, koja ljudima davala vakcine, rekla je prilikom tog obilaska da je svaka injekcija kao davanje doze nade”, zbunio je sve prisutne Bajden.
Godine su postale ozbiljna tema javnosti, sa poodmaklom dobi ne samo Bajdena i Trampa, već i drugih američkih političara, poput predstavnice Nensi Pelosi (83), Miča Mekonela (81), lidera manjine u Senatu Sjedinjenih Država, senatora Čaka Graslija (90), kongresmenke Maksin Voters (85). Na sve to, demokratkinja Dajen Fajnstajn je nedavno preminula u 90. godini, dok je pomenuti Mekonel imao velike zdravstvene probleme. Deluje da će Džo Bajden samo nastaviti dodatno da raspiruje ovu debatu.
