Usred političkih i ekonomskih izazova svog mandata, predsednik Džimi Karter je postavio nezavisnost Zimbabvea kao prioritet u svojoj spoljnoj politici, verujući da demokratija u Africi predstavlja ključ za globalnu stabilnost. Karter je još 1980. godine ugostio Roberta Mugabea, lidera nove nezavisne Zimbabvea, u Beloj kući, govoreći o tome kao o „našem najvećem pojedinačnom uspehu“. Ovaj čin simbolizovao je njegovu predanost demokratiji, kao i njegovu želju da podrži slobodne i poštene izbore.
Iako se Mugabe kasnije odmakao od svojih početnih demokratskih ideala, Karter je ostao dosledan u svojoj borbi za ljudska prava i izborna prava. Karterov centar, osnovan 1982. godine, postao je ključni igrač u promovisanju slobodnih i poštenih izbora širom sveta. Centar je poslao posmatrače na više od 125 izbora u 40 zemalja, igrajući ključnu ulogu u mirnim promenama vlasti i sprječavanju izborne prevare. Karterov rad u ovoj oblasti zasnovan je na njegovom „moralnom autoritetu“ i poverenju koje su mu ukazali ljudi, zahvaljujući njegovoj prošloj političkoj karijeri i iskustvu sa pobedama i porazima na izborima.
Karterov centar je bio posmatrač na izborima u različitim delovima sveta, od Paname, Nepala i Bolivije, do afričkih zemalja kao što su Nigerija, Zambija i Obala Slonovače. Njegov angažman u Nepalu, gde je pomogao u organizovanju mirnih izbora 2008. godine, ostao je kao jedan od najsvetlijih trenutaka njegovog političkog angažmana. Iako je Karter pomogao u organizovanju izbora u mnogim novim demokratijama, suočavao se i sa izazovima, poput nasilnih preuzimanja vlasti i izborne prevare u nekim afričkim zemljama.
Karterov rad u Zimbabveu, međutim, ostao je najpoznatiji. Tokom 2008. godine, nakon sporne i nasilne izborne godine pod Mugabeovim režimom, Karter i njegov centar pokušali su da intervenišu i obezbede neometano sprovođenje fer izbora. Iako su mu bili uskraćeni ulaz u Zimbabve i viza, Karter nije odustao. I dalje je angažovao posmatrače i, iz susedne Južne Afrike, nastavio borbu za ljudska prava i pravdu.
Karterov Centar je pomogao i u krizama u Africi, pružajući mirovnu posredovanje i obezbeđujući izborne procese, kao što je bio slučaj u Boliviji 2019. godine, gde je izborni tribunal pozvao Karterov centar da posmatra izbore i potvrdi nepristrasnost glasanja. U mnogim zemljama, posmatrači Karterovog centra su otkrili ozbiljna kršenja izbornog integriteta, uključujući nasilje, kupovinu glasova i druge oblike izborne manipulacije.
Džimi Karter, koji je preminuo u 100. godini, ostavio je neizbrisiv trag kao predani borac za demokratska načela. Njegov rad na promovisanje ljudskih prava i slobodnih izbora nije se zaustavio na granicama Afrike i Latinske Amerike. Tokom poslednjih godina, Karterov centar je proširio svoj rad i na Sjedinjene Države, posebno u vreme kada je poverenje u američke izborne sisteme opalo, naročito nakon izbora 2020. godine, koji su bili obeleženi lažnim optužbama o izbornim prevarama.
Karterov „moralni autoritet“ i posvećenost izbornim integritetima doneli su mu Nobelovu nagradu za mir 2002. godine, a njegov rad sa Karterovim centrom ostaje kao značajan simbol borbe za demokratiju širom sveta. On je uvek verovao da demokratija nije samo rezultat izbora, već i proces koji zahteva stalno nadgledanje i angažman. Za Kartera, demokratija je bila „više od svega“, temelj na kojem je izgrađena međunarodna stabilnost.
