Džimi Karter, bivši predsednik SAD i najdugovečniji lider u američkoj istoriji, preminuo je u nedelju, 24. decembra 2024. godine, u svom domu u gradiću Plejns u Džordžiji. Karter, koji je imao 100 godina, bio je globalni mirotvorac, humanitarac i političar čiji je život ostavio dubok trag na međunarodnoj i domaćoj političkoj sceni.
Karter je umro više od godinu dana nakon što je ušao u bolnicu, a vest o njegovoj smrti je potvrdio Carter centar, organizacija koju je osnovao sa suprugom Rozalin. Rozalin Karter preminula je u novembru 2023. godine, u 96. godini života. Carter centar je objavio kratku izjavu: „Naš osnivač, bivši predsednik SAD Džimi Karter, preminuo je danas popodne u Plejnsu, Džordžija“, dodajući da je Karter preminuo u svom domu u okruženju porodice.
Karter, nekadašnji farmer kikirikija, bivši mornarički oficir i evanđelista, izgradio je izuzetnu karijeru i postao poznat kao diplomata, pregovarač, pisac, i humanitarac. Njegovo postpredsedničko delovanje obuhvatilo je brojne mirovne misije, uključujući posredovanje u mirovnim pregovorima na Bliskom istoku (Camp David 1978) i borbu za ljudska prava širom sveta. Osvojio je Nobelovu nagradu za mir 2002. godine zbog svojih napora u promovisanju ljudskih prava, demokratije i globalnog mira.
Karterova predsednička karijera bila je obeležena izazovima, uključujući energetske krize, visoku inflaciju i talačku krizu u Iranu koja mu je u velikoj meri umanjila političku popularnost i doprinela njegovom porazu na izborima 1980. godine od strane Ronald Regana. Iako je njegov mandat trajao samo jedan period (1977–1981), njegovo postpredsedničko delovanje oblikovalo je njegovu zaostavštinu. Karter je strastveno radio na promociji globalnog mira i ljudskih prava kroz svoj Carter centar, koji je pomogao u organizaciji izbora, diplomatskim misijama i globalnoj borbi protiv bolesti, poput eliminacije gvinejskog crva.
Izbori 1976. godine, na kojima je Karter pobedio Džeralda Forda, doveli su ga na funkciju predsednika, nakon što je ušao u trku kao politički outsider. Njegov slogan „Neću vas slagati“ odjekivao je širom zemlje, posebno nakon skandala Votergejt i razočarenja zbog rata u Vijetnamu. Karter je kao miran i skroman političar stekao povjerenje mnogih birača, a bio je prvi predsednik koji je u Beloj kući nosio kardigan i pozivao Amerikance da smanje potrošnju energije tokom energetske krize.
Njegov predsednički mandat, međutim, bio je pogođen brojnim krizama, uključujući inflaciju i krizu na Bliskom istoku, ali i njegovom neuspelom misijom za spašavanje američkih talaca u Iranu, što je rezultiralo političkim neuspehom. Ipak, njegova posvećenost miru i diplomatiji postala je njegov glavni politički pečat.
Iako Karter nije ostvario drugi predsednički mandat, njegova postpredsednička karijera bila je izuzetno uspešna. Karter je osnovao Carter centar, koji je imao ključnu ulogu u promovisanju slobodnih izbora, zdravstva, edukacije i ljudskih prava širom sveta. Karter je bio poznat po svojim misijama pomirenja u Bosni, Sudanu i Severnoj Koreji, a Carter centar je pomagao u organizovanju izbora u više od 100 zemalja.
U poslednjim godinama svog života, Karter je i dalje bio aktivan na globalnoj sceni, a njegova borba protiv gvinejskog crva postala je jedan od njegovih najpoznatijih humanitarnih poduhvata. Ostavio je neizbrisiv trag u životima miliona ljudi, a njegovo nasledstvo u oblasti mira, diplomatije i ljudskih prava smatraće se jednim od najvažnijih u modernoj istoriji.
Karterov život i karijera dokaz su ne samo njegove predanosti, već i njegove sposobnosti da redefiniše svoj život nakon političkog neuspeha. Iako je bio kritikovan tokom njegovog predsedničkog mandata, istorija je kasnije obuhvatila njegovo delovanje u Beloj kući sa većim poštovanjem. Karterov humanitarni rad postao je njegov glavni izvor ponosa, a on je poslednjim danima života ostao posvećen misiji mira i pravde, duboko verujući da su „ljudska prava svuda jednaka“.
Karterovo duboko verovanje u poštovanje života, veru i pravednost odražava se u njegovom životu i radu, koji je bio ispunjen ne samo političkim, već i osobnim vrednostima koje su ga činile izuzetnim.
Na kraju, Karter je bio više nego samo 39. predsednik; bio je vođa, humanitarac i inspirišući primer kako se može živeti život posvećen pravdi, miru i ljudskim pravima, bez obzira na političke izazove i padove.
