Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati, nedavno je postao centralna tačka interesovanja zbog prisustva ruske „flote u senci“, koja obuhvata najmanje 55 plovila registrovana u tom gradu, a koja se nalaze na listi zapadnih sankcija. Ovo otkriće potiče iz istraživanja sprovedenog od strane uredničkog tima finskog izdanja Ile MOT.
Analizirajući poreklo 149 brodova povezanih sa ruskom „flotom u senci“ koje su obuhvaćene zapadnim sankcijama, novinari su otkrili da je Rusija uspostavila složenu međunarodnu mrežu kako bi izbegla ekonomske sankcije. Ova flota se pretežno koristi za prevoz nafte i gasa iz Rusije pod zastavama zemalja koje nisu pod sankcijama.
Jedna od ključnih karakteristika ovog fenomena je česta promena imena brodova, njihovih zastava i vlasnika. Gotovo trećina pregledanih plovila promenila je imena u roku od mesec dana od uvođenja sankcija ili kasnije, dok je sličan postotak promenio vlasnike i upravljačke kompanije odgovorne za njihovo poslovanje. Takođe, više od petine plovila prešlo je pod druge zastave.
Novinari ističu da su ovi podaci verovatno konservativni, s obzirom da su EU i Velika Britanija dodale desetine tankera na svoje liste sankcija od sredine decembra. Takođe, istraživanje pokazuje da kompanije koje poseduju ova plovila nisu samo registrovane u Dubaiju, već iu Indiji, Kini i manjim ostrvskim državama gde je lakše sakriti vlasničke odnose.
Prošle godine, Evropa je zabeležila rekordan uvoz ruskog tečnog gasa. Ovo je usledilo nakon proširenja sankcija SAD-a na ruski energetski sektor, što je rezultiralo uključivanjem stotina tankera povezanih sa „flotom u senci“ na listu meta.
