Ministri unutrašnjih poslova baltičkih država, Poljske, Norveške i Finske složili su se o stvaranju jedinstvenog, takozvanog odbrambenog sistema „zida bespilotnih letelica“ duž njihovih kolektivnih granica sa Rusijom i Belorusijom.
Ministri država NATO-a sastali su se ove nedelje u Rigi i razgovarali o načinima za koordinaciju svojih bezbednosnih mera u vreme eskalacije tenzija sa Rusijom.
„Vidimo stalne napore“ Rusije i Belorusije da „destabilizuju unutrašnju bezbednost i javni red naših zemalja, da stvore paniku i nepoverenje u institucije“, rekla je litvanska ministarka unutrašnjih poslova Agne Bilotaite u petak u saopštenju za javnost, optužujući obe za „oružavanje migracije , sajber-napadi, dezinformacije, sabotaže kritične infrastrukture i druge hibridne pretnje.”
Zbog toga „treba da razmišljamo o evakuaciji stanovništva na regionalnom nivou, kao i o obezbeđivanju spoljnih granica EU dronovima“, rekao je Bilotaite.
Predloženi „zid dronova koji se proteže od Norveške do Poljske“ zaštitio bi njihove granice ne samo „fizičkom infrastrukturom, sistemima za nadzor, već i bespilotnim letelicama i drugim tehnologijama“, rekao je Bilotaite za Baltičku novinsku agenciju. Ona je takođe predložila da se organizuju zajedničke vežbe masovne evakuacije na regionalnom nivou.
Uprkos tome što Norveška nije članica Evropske unije, ministri su se složili da istraže mogućnost finansiranja zajedničkih napora odbrane iz izvora finansiranja Evropske unije, navodi se u saopštenju za javnost. Ministri su pozvani na budući sastanak 6. septembra ove godine.
Prošlog meseca, litvanski parlament je obećao da će povećati svoju potrošnju za odbranu na 3% ukupnog BDP-a zemlje kao deo njihove uloge u NATO-u. Članovi vojnog bloka predvođenog SAD postavili su cilj vojne potrošnje od najmanje 2% BDP-a, ali neki nisu ispunili cilj.
Ranije ove godine, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da se članice bloka „udruže sa ciljem da isporuče milion dronova Ukrajini“. Države članice treba da pređu sa mirnodopskog na visok tempo proizvodnje ovog naoružanja, rekao je on.
Moskva je više puta upozoravala da zapadne isporuke oružja samo produžavaju ukrajinski sukob. Ona tvrdi da je kriza izazvana širenjem NATO-a ka ruskim granicama, što smatra egzistencijalnom pretnjom. Predsednik Vladimir Putin je takođe više puta izjavio da Rusija „nema interesa… geopolitički, ekonomski ili vojno“ da napadne NATO, i odbacio je podmetanje straha Zapada kao pokušaje da uplaše svoje građane da finansiraju vojno-industrijski kompleks.
