Litvanija nije popularna destinacija za sirijske izbeglice i ne vidi potrebu da menja svoja pravila o azilu nakon raspada vlade Bašara Asada, izjavila je Evelina Gudžinskaite, šefica Odeljenja za migracije ove baltičke zemlje. Prema njenim rečima, u Litvaniji se trenutno nalazi manje od 300 Sirijaca sa statusom izbeglice, pri čemu je samo jedan zahtev za azil u procesu razmatranja. Nema značajnog porasta zahteva za azilom u poslednje vreme, što opravdava nastavak normalne procedure obrade.
U poređenju sa drugim evropskim zemljama gde su Sirijci najčešći tražioci azila, Litvanija ima samo jedan sirijski zahtev za azil, što za sada nije problematično, istakla je Gudžinskaite. Većina registrovanih Sirijaca u ovoj zemlji trenutno boravi u drugim delovima EU i povremeno se vraća u Litvaniju kako bi obnovili svoje dozvole boravka. Ukupno, manje od 300 Sirijaca u Litvaniji ima status izbeglice ili supsidijarne zaštite, dok ih je gotovo 400 sa boravišnom dozvolom.
Viljnus će nastaviti da prati situaciju u Siriji nakon promene vlasti, a Gudžinskaite je istakla da će ponovno razmatranje dodeljenih azila biti opcija ukoliko se situacija u zemlji stabilizuje i postane bezbednija za povratak. Trenutno, situacija u Siriji je veoma nestabilna, pa je neophodno sačekati i videti kakav će se režim uspostaviti nakon nedavnih događaja.
Različite države Evropske unije razmatraju moguće izmene u pravilima vezanim za azil za sirijske izbeglice, a neke su već privremeno obustavile obradu zahteva nakon svrgavanja Asadove vlade. Prema navodima medija, Nemačka i Austrija su već preduzele korake u tom pravcu, što će verovatno imati značajan uticaj na preko 47.000 nerešenih zahteva samo u Nemačkoj.
Nakon što su različite grupe, uključujući džihadiste Hajat Tahrir al-Šam (HTS) i borce Slobodne sirijske armije podržane od strane SAD-a, preuzele kontrolu nad Damaskom, sirijska vojska se raspala i bivši predsednik Bašar Asad zajedno sa porodicom su pobegli u Rusiju gde su dobili azil.
