Zemlja je upravo doživela svoj drugi najtopliji novembar u istoriji — drugi posle 2023. — što je činilo gotovo izvesnim da će se 2024. završiti kao najtoplija godina ikada izmerena, navodi se u izveštaju evropske klimatske službe Kopernikus u ponedeljak.
Prošla godina je bila najtoplija zabeležena zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom u kombinaciji sa efektima El Nina. Ali nakon što je ovo leto registrovano kao najtoplije zabeleženo – Feniks je vreo 113 uzastopnih dana sa visokom temperaturom od najmanje 37,7 Celzijusa – naučnici su očekivali da će 2024. postaviti i novi godišnji rekord.
U novembru su globalne temperature u proseku iznosile 14,10C. Prošlogodišnja globalna prosečna temperatura bila je 14,98C. Do novembra, ovogodišnja prosečna globalna temperatura je 0,14C iznad istog perioda prošle godine.
Dženifer Frensis, klimatski naučnik iz Centra za istraživanje klime Vudvel u Kejp Kodu, koja nije bila uključena u izveštaj, rekla je da je velika priča o novembru da je „kao 2023. godine, sa velikom razlikom nadmašio prethodni novembar“.
Ovo će takođe verovatno biti prva kalendarska godina u kojoj je prosečna temperatura bila više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog vremena, navodi se u izveštaju. Pariški sporazum iz 2015. kaže da bi zagrevanje izazvano ljudima trebalo da bude ograničeno na 2 stepena Celzijusa, a idealno ispod 1,5. U narednim godinama, vodeći svetski naučnik je rekao da je ograničenje na 1,5 ključno za sprečavanje najgorih uticaja klimatskih promena, kao što su povećanje destruktivnih i čestih ekstremnih vremenskih događaja. Naučnici kažu da je glavni uzrok klimatskih promena sagorevanje fosilnih goriva poput uglja, nafte i prirodnog gasa.
To „ne znači da je prekršen Pariski sporazum, ali znači da je ambiciozna klimatska akcija hitnija nego ikad“, rekla je zamenica direktora Kopernika Samanta Berdžes u saopštenju za javnost.
Fransis je rekao da su novi rekordi „užasna vest za ljude i ekosisteme“.
„Tempo zagrevanja je toliko brz da biljke i životinje ne mogu da se prilagode kao što su to uvek činile tokom prethodnih promena klime na Zemlji. Više vrsta će nestati, što remeti prirodne mreže hrane čiji su deo. Poljoprivreda će patiti kako oprašivači opadaju, a štetočine bujaju“, rekla je ona, takođe upozorivši da će priobalne zajednice biti podložne porastu nivoa mora.
Toplotni talasi iznad okeana i gubitak reflektujućeg morskog leda i snežnog pokrivača verovatno su doprineli porastu temperature ove godine, kažu stručnjaci. Kopernik je rekao da je obim antarktičkog morskog leda u novembru bio 10 odsto ispod proseka, što je rekord.
Okeani apsorbuju oko 90% toplote zarobljene gasovima staklene bašte, kasnije otpuštajući toplotu i vodenu paru nazad u atmosferu.
Prošlogodišnju rekordnu toplotu je delimično prouzrokovao El Nino – privremeno prirodno zagrevanje delova centralnog Pacifika koje menja vremenske prilike širom sveta.
Ali to se završilo ranije ove godine i efekat hlađenja koji često sledi, nazvan La Nina, nije uspeo da se ostvari, ostavljajući naučnu zajednicu „malo zbunjenom onim što se ovde dešava… zašto temperature ostaju visoke“, rekao je Džonatan Overpek, klimatski naučnik na Univerzitetu u Mičigenu.
Jedno od objašnjenja je da El Nino oslobađa više toplote u atmosferu zbog toplijih okeanskih voda, a zatim „ne dobijamo efekat hlađenja koji često u prošlim decenijama pomaže da se temperatura ponovo smanji“, rekao je Overpek. „Dakle, izgleda da bi ovo moglo doprineti ubrzanju globalnog zagrevanja.
Ali ove godine, rekao je, „je tako veliki skok nakon još jednog skoka, a to je zastrašujuća stvar“.
