Donald Tramp je ponovo započeo političke napade na Džoa Bajdena, tvrdeći da njegova administracija nudi slab odgovor na antisemitizam. Međutim, Trampovi napadi ignorišu njegovu sopstvenu istoriju retorike koja se poziva na jezik nacističke Nemačke i stereotipima o Jevrejima i politici.
Tokom vikenda, Tramp je na privatnom događaju optužio Belu kuću za ulogu u njegovim krivičnim gonjenjima, koristeći termin „uprava Gestapoa“, aludirajući na tajne policijske snage nacističke Nemačke. Ovo je samo jedan u nizu Trampovih komentara koji su podstakli kritike zbog upotrebe kontroverzne retorike.
Trampovi napadi na Bajdena dolaze u trenutku kada se demokratski predsednik suočava sa intenzivnim podelama u vezi sa sukobom između Izraela i Hamasa. Koristeći sukobe na kampusima koledža kao pitanje kampanje, Tramp i drugi republikanci pokušavaju da istaknu Bajdenovu navodnu slabost u upravljanju krizom.
Ipak, Trampova retorika često se oslanja na kontroverzne izjave koje su kritičari ocenili kao antisemitske ili nepromišljene. Na primer, nakon što su beli nacionalisti skandirali antisemitske parole u Šarlotsvilu 2017. godine, Tramp je izazvao kontroverzu izjavom da su „bili veoma dobri ljudi, na obe strane“. Osim toga, Tramp je bio kritikovan zbog večere sa belim nacionalistom koji je poricao holokaust, kao i zbog upotrebe jezika koji sugeriše dvojnu lojalnost Jevreja.
Kritičari su osudili Trampove napade na Bajdena kao „namerne taktike“ koje odvraćaju pažnju od njegovih sopstvenih kontroverzi. Emocionalna reakcija na Trampove komentare naglašava opasnosti od upotrebe nacističkih poređenja, što je istakao i profesor istorije Jevreja, Džonatan Sarna, rekavši da su takvi komentari istorijski netačni i moralno uvredljivi.
Trampova kampanja pokušava da istakne njegovo navodno zalaganje za jevrejsku zajednicu i Izrael kao deo njegove strategije za angažovanje birača. Međutim, kritičari tvrde da Trampov pristup deliće Ameriku umesto što je ujedinjuje, koristeći stare ideje mržnje i osvete umesto inkluzivnosti i dijaloga.
