Na osnovu rezultata glasanja za regionalni parlament u iračkom poluautonomnom severnom kurdskom regionu, objavljeno je da su vodeće kurdske stranke zadržale svoju poziciju, dok je jedna opoziciona stranka napravila značajan prodor. Prema informacijama Nezavisne visoke izborne komisije, Kurdistanska demokratska partija ostvarila je najbolje rezultate sa ukupno 39 mesta, uz snažnu podršku iz Irbila i Dohuka. S druge strane, Patriotska unija Kurdistana osvojila je 23 mesta, zadržavajući uticaj u Sulejmaniji. U poređenju sa prethodnim izborima 2018. godine, ove dve stranke su osvojile 45 i 21 mandat, redom.
Nova generacija, relativno nova opoziciona stranka, doživela je značajan uspeh osvojivši 15 mandata, u odnosu na osam mandata koje su imali na prethodnim izborima 2018. godine. Islamska unija Kurdistana se pozicionirala na četvrtom mestu sa sedam mandata, najavljujući pridruživanje Novoj generaciji u opoziciji u regionalnom parlamentu koji ima ukupno 100 mesta. Manje stranke su osvojile samo nekoliko poslaničkih mesta.
I pored određenih tehničkih izazova na biračkim mestima, izlaznost je bila visoka, sa 72% registrovanih birača koji su izašli na glasanje. Povećana podrška Novoj generaciji čini se da proizilazi iz rastućeg nezadovoljstva među mladim biračima, koji su sve više frustrirani ekonomskim problemima u regionu, uključujući kašnjenja u isplatama, visoku stopu nezaposlenosti i prisutnu korupciju u političkom vrhu.
Nadalje, ekonomski problemi, kao što su kašnjenja u isplatama državnim službenicima, fluktuacije cena nafte i budžetski sporovi sa centralnom vladom u Bagdadu, ostaju ključna tema rasprave, podstičući pozive za reforme. Uprkos kontroverzi vezanoj za eliminaciju rezervisanih mesta za etničke i verske manjine od strane iračkog federalnog suda, tri asirska hrišćanska i dva turkmenska kandidata su osvojila preostalih pet kvotnih mesta za manjine. Ova situacija izazvala je diskusije o stvarnoj zastupljenosti manjina u parlamentu i vladi, s obzirom da su ta mesta tradicionalno popunjavana kandidatima podržanim od strane glavnih političkih stranaka.
Toma Košaba, asirski etnički aktivista, istakao je nedostatak autentične zastupljenosti manjina, kritikujući navodno nezavisne asirske predstavnike koji, prema njegovim rečima, uglavnom podržavaju vodeće političke grupe ili šiitske frakcije. Ishod izbora imaće značajnu ulogu u rešavanju sporova sa Bagdadom, posebno u vezi sa podelom prihoda od nafte, budžetskim alokacijama i opštim ekonomskim izazovima u regionu.
