Američka valuta je oslabila jer se tržišta klade da se ciklus pooštravanja Federalnih rezervi možda bliži kraju.
Osećanja su ostala krhka i prvi trgovački dan u godini bio je prigušen, a mnoge zemlje, uključujući velike trgovačke centre kao što su Britanija i Japan, zatvorene su zbog praznika.
Indeks dolara, koji meri vrednost dolara u odnosu na korpu glavnih valuta, porastao je za oko 0,14% na 103,63 – u odnosu na približno šestomesečne najniže vrednosti prošle nedelje na oko 103,38.
Evro je skliznuo za oko trećinu procenta na 1,0683 dolara, ali nije bio daleko od najviših nivoa od juna. Sterling je pao za 0,35% na 1,2051 dolara.
U odnosu na jen, dolar je pao 0,25% na 130,76, dostigavši najniže nivoe od avgusta prošlog meseca.
„Postoji pokušaj dolarskog indeksa da se poveća danas, ali vidimo da gubi dobar deo snage koju je stekao prošle godine“, rekao je Ulrih Lojhtman, šef istraživanja valute u Commerzbank.
„Nakon poslednjeg sastanka Feda, tržište nije bilo uvereno da Fed neće sniziti stope kasnije 2023. Biće to zanimljiva godina.
Nakon što je od marta povećao stope za ukupno 425 baznih poena da bi obuzdao rastuću inflaciju, Fed je počeo da usporava tempo povećanja.
To pooštravanje Fed-a je pomoglo da se indeks dolara podigne za 8% prošle godine u najvećem godišnjem skoku od 2015.
Tržišta su i dalje fokusirana na centralne banke i inflaciju, kao i na signale koliko duga i duboka može biti recesija.
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva rekla je u nedelju da će 2023. biti teška godina za globalnu ekonomiju.
Podaci iz Kine, u međuvremenu, pokazuju da je fabrička aktivnost smanjena treći mesec zaredom u decembru i to najoštrijim tempom u skoro tri godine.
Međutim, pad proizvodne aktivnosti evrozone verovatno je prošao kroz kraj jer se lanci snabdevanja oporavljaju i inflatorni pritisci popuštaju, pokazalo je istraživanje u ponedeljak.
Konačni indeks menadžera nabavke kompanije S&P Global odskočio je na 47,8 u decembru sa novembarskih 47,1, što odgovara preliminarnom očitanju, ali je i dalje ispod granice od 50, što razdvaja rast od kontrakcije.
Dok ekonomija evrozone ide ka recesiji, zabrinutost oko snabdevanja gasom tokom zime je popustila, što znači da pad možda neće biti tako loš kao što se strahovalo pre nekoliko meseci.
Plate u evrozoni rastu brže nego što se mislilo i Evropska centralna banka (ECB) mora da spreči da ovo doprinese već visokoj inflaciji, izjavila je šefica ECB Kristin Lagard tokom vikenda.
„Nedavna snaga evra je vođena mešavinom stvari, uključujući i jastrebov komentar ECB-a i nadu u vrhunac američkih stopa“, rekao je glavni analitičar Danske banke Pit Hejns Kristijansen.
„To je takođe podržano nadom da snabdevanje energijom prirodnim gasom nije tako loša situacija kao što se strahuje.
