Diplomate iz Evrope i Severne Amerike stigle su u nedelju u ovaj grad sa toplim izvorima da razgovaraju o najnerešivijim svetskim krizama, uključujući načine da se okonča ruski rat u Ukrajini, suprotstavi kineskoj agresiji na Tajvan i namami Severnu Koreju nazad na pregovore o nuklearnom razoružanju.
Oni će odmah zaroniti, uz privatnu radnu večeru u nedelju koja će usredsrediti Kinu i Severnu Koreju. Ali čak i pre nego što su počeli razgovori ministara spoljnih poslova Grupe sedam, spoljni događaji su pretili da zasene diplomatiju, uključujući pitanja o curenju američkih obaveštajnih podataka koja su dovela u sumnju ključne saveze, i bezbednosne brige nakon što je neko bacio eksplozivnu napravu na japanskog lidera tokom kampanje događaj.
Japan je željan da iskoristi neometano vođenu G-7, koja uključuje mnoštvo skupova o klimi, finansijama i drugim pitanjima uoči samita lidera sledećeg meseca u Hirošimi, kako bi nastavio sa snažnijim ujedinjenim frontom protiv onoga što Tokio i druge demokratije vide kao Ruska, kineska i severnokorejska agresija.
Usred široko rasprostranjenog skepticizma da Ujedinjene nacije, koje su često paralizovane prevelikom moći u Savetu bezbednosti Rusije i Kine, mogu bilo šta da urade po ovim pitanjima, mnogi će gledati da vide šta će, ako išta, ministri G-7 iz Japana, Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka, Kanada, Italija i Evropska unija bi mogle.
Bezbednost u Karuizavi je stroga, ali Japan je bio primoran da se pozabavi bezbednosnim problemima nakon što je mladić bacio eksplozivnu napravu na japanskog premijera Fumija Kišidu uoči dolaska diplomata. Kišida je u subotu ostao nepovređen i nastavio je kampanju, ali napad je neželjeni razvoj događaja za Tokio usred dugotrajne bezbednosne debate o ubistvu bivšeg japanskog premijera Šinza Abea pre devet meseci.
„Počevši od samita, moramo da uložimo sve napore da obezbedimo bezbednost i bezbednost… (dok se) okupljaju dostojanstvenici iz celog sveta“, rekao je Kišida novinarima u nedelju.
Trodnevni razgovori će takođe biti prvi pravi test tvrdnje Bajdenove administracije da je bilo minimalne štete od obelodanjivanja visoko poverljivih dokumenata u vezi sa ratom u Ukrajini i stavova SAD njenih saveznika i partnera.
Pre nego što je otputovao u Japan, američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je u subotu iz Hanoja da nije čuo nikakve zabrinutosti od saveznika, ali da će otkrića nadmašiti sastanak G-7, prvu veliku međunarodnu diplomatsku konferenciju otkako su dokumenti otkriveni na internetu i napravljeni javnosti.
Na diplomatskom frontu, u razgovorima, koji se završavaju u utorak, dominiraće zabrinutost zbog pretnji ruskog lidera da će upotrebiti taktičko nuklearno oružje dok se njegove snage bore u Ukrajini, sve veća ratobornost Kine prema Tajvanu, samoupravno ostrvo Peking tvrdi da je svoje i rekordna serija testiranja nelegalnog oružja u Severnoj Koreji.
Neki posmatrači očekuju da bi Japan i druge zemlje mogle da iskoriste G-7 da najave povećanje pomoći Ukrajini.
„Dok je ruska invazija na Ukrajinu uzdrmala temelje međunarodnog poretka, međunarodna zajednica je sada na istorijskoj prekretnici“, rekao je japanski ministar spoljnih poslova Jošimasa Hajaši uoči sastanka. „Ja ću voditi diskusiju kao predsedavajući sastanka i pokazati snažnu odlučnost G-7 da apsolutno odbaci pokušaje da se silom promeni status kvo i rusku pretnju nuklearnim oružjem ili njegovom upotrebom, dok brani međunarodni poredak zasnovan na pravilima.
Iako diplomate iz Pekinga neće biti prisutne u Japanu, nagli vojni uspon Kine takođe će igrati veliku ulogu u diskusijama.
Kina je nedavno poslala avione i brodove da sprovedu simulirano opkoljavanje Tajvana, a poslednjih godina je doživela brz skok u svojim nuklearnim bojevim glavama, oštriju liniju polaganja prava na Južno kinesko more i pojačane komentare svog lidera Si Đinpinga, slikanja scenario predstojeće konfrontacije.
Japan je, delimično kao odgovor na uspon Kine, napravio veliki odstup od svojih principa samoodbrane posle Drugog svetskog rata, jer radi na sticanju sposobnosti za preventivne udare i krstareće rakete kako bi se suprotstavio rastućim pretnjama.
Diplomate će takođe tražiti načine da ponovo pokrenu diplomatiju koja ima za cilj pritisak na neprijateljsku Severnu Koreju da se vrati pregovorima o razoružanju. Od prošle godine, Severna Koreja je probno ispalila oko 100 projektila, uključujući interkontinentalne balističke rakete koje su pokazale potencijal da stignu do kopna SAD i niz drugih oružja manjeg dometa koje prete Južnoj Koreji i Japanu.
